I dok je skoro cela svetska populacija protiv zloupotrebljavanja GMO kad su namirnice u pitanju (prvenstveno po pitanju voća i povrća), skoro svi zaboravljaju da ništa što jedemo nije priroda podarila, već čovek.
Kao što smo pripitomili vukove i stvorili pse, tako smo promenili i plodove zemlje. Da vam neko da bananu od pre 7.000 godina, jedva biste je prepoznali, jer skoro da uopšte ne liči na današnju slatku voćku (ili bilo kakvu bananu u prethodnih 200 godina, čisto da isključimo mogućnost GMO).
Voće i povrće postepeno se menjalo ukrštanjem različitih vrsta i taj proces traje i dan danas. Genetska modifikacija u teoriji nije nužno loša stvar. Zamislite jabuku koju svake sezone pred berbu napadaju biljne vaši, ukoliko uzgajate jabuke želeli biste da se to spreči, ali kako to rešiti? Genetskom modifikacijom mogli biste da uzmete enzim iz biljne vaši i stavite ga u DNK lanac jabuke, tako da je biljne vaši ne diraju, a voće se ne menja, kažu zagovornici genetskog inženjeringa.
Ljudi se sa razlogom žale zato što ne postoje nikakve jasne kontrole GMO, a DNK lanac se ne može konstantno razbijati i sastavljati po volji jer može doći do nepredviđenih promena.
