Od najranije istorije, ljudi su u ratu otkrivali jedno drugo lice nabijeno mržnjom, lišeno saosećanja i ono spremno na sve. Iako zločini počinjeni za vreme rata nisu ništa novo, čini se da su oni noviji najgori, a ovde je reč upravo o onim počinjenim od početka 20. veka do danas.
1. Japan: Silovanje Nankinga
Kad je izbio rat između Kine i Japana, Japan je 1937. opustošio Kinu, a jedan od takvih incidenata bio je zauzimanje kineskog glavnog grada Nankinga. Da bi slomio duh kineskog otpora, japanski general Matsui Ivane je naredio da se grad potpuno uništi. Zgrade su spaljene do temelja, a japanski vojnici su pokrenuli stravičnu kampanju protiv preostalog civilnog stanovništva.
U samo šest nedelja ubijeno je 300 hiljada ljudi nakon čega je grad u potpunosti uništen. Istoričari ovu tragediju zovu i “Silovanje Nankinga”, i navode da je ravan holokaustu. Japanska vojska imala je poseban zvuk trube koji je značio: "Ubijte sve Kineze koji trče." Hiljade Kineza odvođeno je na masovna smaknuća i sahranjeno u jami zvanoj "Raka 10.000 leševa". To je bio rov dugačak 300 i širok 5 metara u koji su japanske snage bacale svoje žrtve. Prema svedočenju američkog misionara Ralfa L. Filipsa pred američkim Saveznim odborom za istrage bio je "prisiljen da gleda kako su Japanci izvadili utrobu kineskom vojniku, ispekli na žaru njegovo srce i jetru i pojeli ih".
Preživeli svedok Tang Junšan priseća se užasnih zločina japanske carske vojske: "Sedma i poslednja osoba u prvom redu bile su trudnice. Vojnik je pomislio da bi mogao da je siluje pre nego što je ubije te ju je povukao izvan grupe na mesto udaljeno desetak metara od nas. Dok je pokušao da je napastvuje žena se žestoko opirala. Vojnik ju je ubo bajonetom u stomak. Vrisnula je od bola. Tada je vojnik bajonetom probo fetus".
2. Kongo: Deca vojnici
Deca vojnici prevladavali su u sukobima u Africi (naročito u Kongu, Sudanu i Ruandi). Život dečaka vojnika je onaj koji podrazumijeva stalno fizičko zlostavljanje i zloupotrebu droga. U Kongu, koji je bio u ratu od ranih devedesetih godina, a iako danas to službeno više nije, pobunjeničke skupine su još uvek aktivne.
Od početka 1994. do danas beleži se oko dva miliona silovanja povezanih s ratom, a u pratnji s tim su neizostavna sakaćenja i mučenja. Ali, ono što je u priči najgore je činjenica da su u njih uključeni dečaci od 10, 11 i 12 godina - koji su obučeni da postanu monstrumi nakon svega što su preživeli i gledali, uz obilato drogiranje.
3. Nemačka: T4 eutanazija program
Brojni ratni zločini su povezani s nacističkom Nemačkom. Jedni od svakako najokrutnijih su bili programi eutanazije. Prema njemu, okupljali su se odrasli ljudi s problemima u razvoju ili nekim vrstama oštećenja ili posebnim potrebama.
Pošto bi ih okupili, naprosto bi ih poslali na ratište pod paljbu saveznika, ili pak - u boljem slučaju, samo streljali. Ali, u T4 programu stvari su bile još gore, vojnici bi okupljali decu staru do tri godine ili manje s bilo kakvim psihičkim i fizičkim oštećenjima. Njihovim porodicama bi poslali obaveštenje kako će sudelovati u nekom posebnom tretmanu, pa su roditelji čak i mislili da idu na neki oblik lečenja. Ali je zapravo, svako dete koje je bilo poslato u "centar za lečenje" bilo ubijeno.
4. Nigerija: Izgladnjivanje
Izgladnjivanje je bilo posledica građanskog rata koji je nastao nakon što je regija Nigerija tražila samostalnost te je istu i proglasila. Nije prošlo dugo nakon toga da je službena nigerijska vlast okupila trupe i blokirala područje od svake pomoći. To je dovelo do izgladnjivanja tri miliona ljudi u regiji. Procenjuje se da je od gladi dnevno umiralo oko 10 hiljada ljudi, a najviše male dece. Nigerijska vlast je u povodom tzv. pobunjenika izjavila: "Izgladnjivanje je legitimno oruđe rata i imamo svaku nameru da ga koristimo protiv pobunjenika".
5. Jermenija: Genocid
Nakon što je nacionalistički pokret sredinom 19. veka zatražio autonomnost Jermena od Osmanskog carstva, vlasti su to proglasile nelojalnošću i tada su počela masovna ubistva. U samo nekoliko godina ubijeno ih je oko 1.5 milion. Jermene su mučili, izrabljivali, silovali, izgladnjivali... Turska danas tvrdi da su to sve bile samo posljedice rata i da su podjednako stradali i njihovi vojnici. Mnoge Jermene su proterali iz zemlje i oduzeli im imovinu.
Istrebljenje Jermena je prvi takav moderan zločin, a reč genocid skovao je Rafael Lemkin dirnut upravo žrtvama u Jermeniji. Naslednica Osmanskog Carstva, Turska, i dalje ne priznaje genocid i tvrdi da je ta reč "prejaka" za opisivanje onoga što se dogodilo. Tvrde da nije bilo sistemskog plana da se Jermeni "izbrišu s lica zemlje" te da je masakr posledica rata.
(Express.hr)
