Evropski sud pravde saopštio je da nacionalni sudovi moraju da se fokusiraju na dobrobit dece i na "rizik koji bi odvajanje deteta (od roditelja koji nisu državljani EU moglo da izazove na razvoj tog deteta".
Kako navodi agencija, sud je radio na slučaju žene iz Venecuele, Čavez-Vilčez, koja je u Holandiji boravila kao posetilac, ali je kasnije zatrudnela sa Holanđaninom.
Oni su se kasnije preselili u Nemačku, nakon čega su se razveli, a žena je postala, kako je navela, u potpunosti odgovorna za dobrobit i podizanje deteta.
Međutim, kako nije imala pravo boravišta u Holandiji, vlasti su odbile njen zahtev za dobijanje socijalne pomoći i dečijeg dodatka.
Kako se navodi, odluku o "zasluženom pravu boravišta" trebalo je da donese holandski sud, ali da je sud odlučio da ona to pravo nema, onda bi "njena i situacija njenog deteta morala da bude ispitana u svetlu člana 20" sporazuma EU.
Član 20 "isključuje nacionalne mere, među kojima je i odbijanje prava boravka članovima porodice državljana EU".
Da su Čavez-Vilčez i druge majke u sličnoj poziciji bile primorane da napuste EU, "to bi njihovu decu lišilo mogućnosti da uživaju prava koja imaju kao građani EU, zato što bi ih primoralo da je napuste".
Kako je evropski sud pravde saopštio, čak i kada bi roditelj bez državljanstva EU bio u mogućnosti i voljan da odgaja dete, to nije bila "sama po sebi dovoljno dobra osnova" za verovanje da dete ne bi bilo primorano da napusti EU ako bi roditelj imao zabranu boravka.
