Zahvala na koricama knjige Sebastijana Marokuina ima samo jednu rečenicu: “Mom ocu, koji mi je pokazao kojim putem ne smem da idem”, i to je verovatno najveći kompliment kog je mogao da uputi svom ocu.
Sebastian Marokuin nije uzalud ćutao više od dve decenije, nakon što je 1993. godine ubijen njegov otac, poznati kolumbijski kralj droge koji je izgradio carstvo vredno nekoliko desetina milijardi dolara, Pablo Eskobar.
Eskobar je bio dovoljno ambiciozan i tako je postao jedan od najbogatijih i najmoćnijih kriminalca u istoriji, koji je držao 80 odsto svetskog tržišta kokaina i samo u SAD svaki dan krijumčario 15 tona kokaina. Priče o tome koliko je apsurdno bio bogat graniče sa zdravim razumom, a jedna od najpoznatijih priča je ona da je zapalio dva milona dolara kako bi ugrejao svoju ćerku kojoj je bilo hladno dok su bili u begu.
Nakon Eskobarove smrti njegova porodica je bila prisiljena da napusti Kolumbiju zbog bezbednosti. Marokuin, inače rođen kao Huan Pablo Eskobar tajno je živeo u Buenos Ajresu pod novim imenom - Sebastian Marokuin. Prvih 17 godina života u anonimnosti praktično se oporavljao od života sa ocem Pablom Eskobarom. Danas ima 39 godina i nije mu lako da pomiri dve stvari - ljubav prema ocu, ali i mržnju zbog onoga što je napravio. Koliko god je Eskobar dao svojoj porodici toliko je drugima uzeo. Svoju je porodicu obasipao ljubavlju i neviđenim luksuzom, i sagradio imidž kolumbijskog Robina Huda tako što je davao novac siromašnima u Kolumbiji, naročito u svom gradu Medelinu.
Nedavno je objavljen engleski prevod Marokuinove knjige “Moj otac, Pablo Eskobar”. Novinar CNN-a je razgovarao s Marokuinom, koji se za potrebe pisanja knjige vratio u Kolumbiju kako bi još više istražio život svog oca. “Vrlo lako sam mogao da postane Pablo 2, ali shvatio sam što nam je takav život doneo. Nismo bili slobodni, stalno smo se skrivali. Imali smo milione, a nismo mogli izaći napolje da kupimo nešto za jelo”, rekao je Marokuin. On je odrastao sa onim što jedan dečak može da poželi. Živeli su na velikoj hacijendi Napoles koja je imala 27 veštačkih jezera, bazene, tri zoološka vrta sa egzotičnim životinjama, aerodrom, vlastitu benzinsku pumpu i 1.700 zaposlenih. Kada je imao 11 godina, Marokuin je već imao svojih 30 motora, 30 vodenih skutera i kola za karting. Dve godine kasnije dobio je svoju kuću sa dve ogromne spavaće sobe i futurističkim barom.
Marokuin se seća nežne strane svog oca koji mu je svako veče pevao pre spavanja, a savršena slika oca počela je da bledi kada je upoznao očevu tamnu stranu. Bilo je to 1984. godine kada je Eskobar naručio ubistvo tadašnjeg kolumbijskog ministra pravosuđa Rodriga Lara Bonila, koji je pokrenuo vrlo agresivnu kampanju protiv droga i narkokartela. Bila je to ista godina kada su Eskobara izbacili iz kolumbijskog parlamenta što je bio potez koji je do kraja uništio njegove snove da će jednog dana postati predsednik Kolumbije. Narednih nekoliko godina vodio je krvavi rat protiv vlade, tako što je naručio ili organizovao čitav niz atentata na državne zvaničnike i terorističke napade, uključujući i napad bombom na avion "Avianka erlajnsa2 kada je ubijeno 110 ljudi.
Marokuin je ispričao da su on i njegova majka više puta pokušali da nagovore Eskobara da se ne bavi više tim poslom, ali on je obožavao svoj život bandita. “Nije uopšte imao nameru da promeni svoj život”, rekao je Marokuin, i dodao da otac nikada nije pokušao da ga nagovori da se bavi istim poslom kao i on.
“Rekao mi je ako želim biti lekar da će mi kupiti najbolje bolnice. Mislim da nikada zapravo nije ni želeo da pođem njegovim stopama.” Ostavština njegovog oca progonila ga je jako dugo dok je živeo u Buenos Ajresu i radio kao arhitekta i pisac. U Kolumbiju se prvi put vratio 2008. godine, s telohraniteljima i u blindiranom autu. Došao je da upozna sina ministra Bonile i tri sina Karlos Luisa Galana, još jednog političara i predsedničkog kandidata čije je ubistvo naručio Eskobar. “Kako ćete napisati pismo porodici koju je vaš otac toliko povredio? Kako uopšte započinjete razgovor”, zapitao se Marokuin i upravo tom rečenicom je počeo pismo koje je poslao sinovima žrtava svog oca.
Našao se s njima, a oni su mu rekli da su svi zajedno žrtve Pabla Eskobara, uključujući i njega, njegovog sina. Marokuin je zadnji put sa svojim ocem razgovarao 2. decemra 1993. godiine. Obično nisu dugo razgovarali jer je Eskobar znao da ga traže i bojao se da će ući u trag pozivima, ali taj put kao da ga nije bilo briga. Kao da je znao da je gotovo. Na pola razgovora otac mu je rekao da mora da prekine i da će ga nazvati. Nekoliko minuta kasnije njegov je telefon zazvonio, ali to nije bio njegov otac, već glas policajca koji mu je rekao da je njegov otac upravo ubijen u pucnjavi u Medelinu.
Marokuin u knjizi otkriva još jedan detalj. Otac mu je puno pre nego je ubijen jednom prilikom rekao da će, ako do toga dođe, od 15 metaka u svom Sig Saueru ispucati u neprijatelje, a zadnji metak će sačuvati za sebe. Marokuin je proučio izveštaj patologa i fotografije sa mesta gde mu je otac ubijen. Eskobarov "glok" bio je na svom mestu, netaknut, ali njegov "sig sauer" je ležao blizu njegovog tela i bilo je očigledno da se iz njega pucalo. Marokuin je uveren da je njegov otac bio taj koji je ispalio fatalni metak u njegovo desno uvo, tačno tamo gde je Eskobar rekao da će ga sam ispaliti.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs/Express.hr/Merita Arslani)
Foto Reuters
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Radikalizovan štrajk u Goši, blokirana Železnička stanica u Smederevskoj Palanci!
