Iako zvuči kao popularni mit, postoji dosta primera dece koju su odgajile životinje ili su odrasla u izolaciji gde su ih njihovi najbliži uskratili nužno potrebnan ljudski kontakt.
Od Viktora, dečaka koji je pronađen go i prljav u francuskoj divljini 1800-ih, Ukrajinke Oksane Malaje koju su odgajili divlji psi pa je kretala na sve četiri i jela sirovo meso - ali jedan od najtužnijih i najslavnijih dogodio se u američkoj Kaliforniji.
Ona je naučnicima poslužila kao veoma važan dokaz za to koliko nam je potrebna ljudska reč, zagrljaj, ljubav i briga... Devojčica koja je dobila nadimak Džini rođena je 18. aprila 1957., a nesrećna je djevojčica odmah nakon dolaska na svet postala žrtvom ozbiljnog zanemarivanja, zlostavljanja i društvene izolacije. Okolnosti u kojima je odrasla toliko su zastrašujuće da su zabeležene u naučnim analima lingvistike i dečje psihologije.
Kad je napunila 20 meseci, njen otac je odlučio da je izoliuje od društva što je više moguće - pa ju je do 13 godina i sedam mjeseci držao samu, zaključanu u sobi. Ona je preko 95 odsto svog budnog vremena provela zavezana u ograđenom dečjem krevetiću, tako da su joj i ruke i noge bile potpuno nepokretne. Interakcija joj je stoga bila i fizički nemoguća pa nije imala gotovo nikakve razvojne stimulacije i bila teško pothranjena.
Razmere njene izolacije očigledno su u tome što ona gotovo uopšte nije bila izložena ljudskom govoru pa sama nije stekla jezične veštine tokom detinjstva. Zlostavljanje kojem je bila izložena postalo je očigledno socijalnoj službi Los Angelesa u decembru 1970.
Mesec dana pre toga njeni su roditelji imali glasnu svađu u kojoj je ona zapretila svome mužu da će ga napustiti ako neće moći da nazove svoje roditelje. On je naposletku popustio, ali Džini i majka su ipak izašle iz kuće i otišle do njenih roditelja. Tri nedelje nakon života s njima, njena majka je odlučila da podnese zahtev za dobijanje statusa invaliditeta zbog svoje slabovidnosti, ali slučajno je ušla u pogrešnu kancelariju - onaj socijalne službe.
Oni su zgroženo odmah reagovali - videvši u kojem je stanju dete pa su pozvali hitnu pomoć. Odvedena je u dečju bolnicu gde je brzo utvrđena da je devojčica teško zanemarena i zlostavljana, a njen je slučaj preuzeo lekar i psiholog David Rigler.
Džini je napokon napustila bolnicu u junu 1971., a puštena je kako bi živela sa svojom učiteljicom "govora i razvoja". Mesec dana nakon toga smeštena je kod porodice naučnika, koja je svakodnevno proučavala nju i njeno ponašanje.
Nedugo nakon što je navršila 18 godina Džini se vratila živjeti s majkom, no ona je nakon dva meseca zaključila kako ne može da se adekvatno brine o svojoj kćeri. Vlasti su je potom smestile u prvu od onog što će se kasnije pokazati nizom institucija za odrasle ljude sa invaliditetom, a u takvim su je ustanovama ponovno izolovali od svih koje je poznavala pa je ponovno izvrgnuta hororu psihičkog i fizičkog zlostavljanja.
Početkom januara 1978. njena majka je odjednom i bez objašnjenja zabranila sva naučnika istraživanja, posmatranja i testiranja njene kćeri, a od tada je o njoj vrlo malo toga poznato. ABC Njuz je izvestio kako ona od 2008. živi u Kaliforniji - u psihološkoj ustanovi. I ponovno, ona ne govori.
NE PROPUSTITE
Foto: Youtube screenshot
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Pakao za nesrećnu porodicu ne prestaje, sad im ne daju obdukcioni nalaz!
