Evropska unija je ubedila Vašington da odustane od značajnog dela sankcija Rusiji i američki Kongres se obavezao da će zavesti samo one sankcije oko kojih se usaglasi sa saveznicima u Evropi, uveren je i "načelno zadovoljan" predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.
To smatra da je moguće i kompanija sastavljena od ruskog Gasproma i evropskih firmi koje grade gasovod Severni tok 2, i iz čijeg je sedišta u Švajcarskoj stigla poruka da bi američke sankcije koje bi pogodile preduzeća iz EU morale biti preispitane zajednički između Vašingtona i Brisela.
A, poručuje se iz Švajcarske, radovi na Severnom toku 2 se nastavljaju uz učešće nemačkih firmi Vinteršal i EON, francuske kompanije Enži, austrijskog OMV i anglo-holandskog preduzeća Šel.
Blumberg je u opsežnoj analizi naveo da Gasprom "već neko vreme radi i na najgorem zamislivom scenariju", pa je tako već pre više meseci u Singapuru nabavio tehnologiju i postrojenja za cevi gasovoda ispod Baltičkog mora. A cilj je da se u stvari udvostručenjem moći postojećeg Severnog toka 1 dodje do kapaciteta isporuke od 110 milijardi kubnih metara gasa Nemačkoj i Evropi .
Kako je u saopštenju prenela Evropska komisija, Junker je kazao "da i dalje veruje da smo mi saveznici s Amerikom", i predočio da, u suprotnom: "Mi moramo braniti naše ekonomske interese u odnosu na SAD i to smo spremni da učinimo u roku od par dana".
Takav korak će, rekao je on u intervjuu nemačkom radiju ARD, EK preduzeti ako se ispostavi da bi američke sankcije "specifično nanele štetu kompanijama iz EU koje posluju s Rusijom na sektoru energetike".
EK, isto kao i naročito Nemačka i Austrija, smatraju da je cilj "eksteritorijalnih i međunarodnom pravu protivnih" američkih sankcija i to da se zaustavljanjem isporuka ruskog gasa Evropi otvori prostor za plasman znatno skupljeg američkog gasa iz uljnih škriljaca na evropsko tržište.
Junker svoje uverenje i "načelno zadovoljstvo" objašnjava i time da je on već ranije, na sastancima Grupe 7 najuticajnijih zemalja u Taormini u Italiji i Grupe 20 svetskih država u Hamburgu, to predočio američkim partnerima i "kao ishod je značajan deo spremanih sankcija Rusiji ostavljen po strani".
EK je navela i da sankcije protiv Moskve, uvedene pre svega zbog krize u Ukrajini i pripajanja Krima Rusiji, moraju biti jednodušno usaglašene od Grupe 7 najuticajnijih zemalja da bi se izdejstvovalo sprovodjenje Sporazuma iz Minska za rešenje ukrajinske krize.
Bitna poruka je i da bi neusaglašene naročito najnovije sankcije američkog Kongresa "ugrozile prenos energije i održava sistema gasovoda u Rusiji iz kojih se snabdeva gasovodna mreža kojom iz Ukrajine dolazi gas" u tu zemlju I Evropu.
U analizama i osvrtima medija u EU se podvlači da se izgradnji Severnog toka 2 protive najviše Poljska i baltičke zemlje, dok i u američkom Stejt departmentu misle da bi se "time Rusiji smanjila cena za uplitanje u Ukrajinu i podstakao upliv Moskve na Berlin".
Drugi važan projekat koji bi se mogao naći na udaru američkih sankcija jeste i hiljadu i 62 kilometra dugi Turski tok kojim bi se ispod Crnog mora iz Rusije dopremalo 32 milijarde kubnih metara gasa do Turske, odnosno same granice s Bugarskom i Grčkom.
Time taj gasovod ne bi potpao pod propise EU, na šta je Evropska komisija imala bitne zamerke kad je zabranila izgradnju gasovoda Južni tok preko Makedonije i Srbije.
Blumberg primećuje da bi izgradnja Severnog toka 2 i Turskog toka Rusiji omogućila da doprema dovoljne količine gasa Evropi i, ako ne sasvim, bar najvećim delom izbegne tranzit svog gasa preko Ukrajine.
Moskva je ionako najavila da će obustaviti dotok gasa preko Ukrajine do kraja 2019, a dovršetak gasovoda Severni tok 2 je planiran za 2020. godinu.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/Beta
Foto: EPA
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) SILA 24. epizoda: Balistička raketa Skad - noćna mora Zapada!
