icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

(VIDEO) DESET APOKALIPSI KOJE SMO PREŽIVELI: Ne znači da ćemo uspeti da izbegnemo i sledeću katastrofu!
Kuga, Vikipedija, Foto: Vikipedija

MNOGE POŠASTI MUČILE SU ČOVEČANSTVO

(VIDEO) DESET APOKALIPSI KOJE SMO PREŽIVELI: Ne znači da ćemo uspeti da izbegnemo i sledeću katastrofu!

Planeta

Teoretičari zavere za danas predviđaju smak sveta, jer će misteriozna planeta Nibiru da udari u Zemlju ili prođe dovoljno blizu da izazove razorne kataklizme. Ipak, ako i to preživimo to će biti samo jedna od apokalipsi koje je čovečanstvo preguralo. 

 

1. Megido

Grad Megido je bio važan trgovački centar na Bliskom istoku koji je zbog toga često bio poprište sukoba. Osvajali su ga Asirci i Egipćani i to svaki bar po desetak puta. Ti sukobi su bili toliko krvavi da su ušli u mitologiju potonjih religija. U toj meri da je kasnija grčka reč za grad postala simbol uništenja - Armagedon. 

 

2. Pad dinastije Ćing

Kina je bila i ostala najmnogoljudnija zemlja na svetu, pa svaki veliki potres mora da se oseti na populaciji planete. Pad dinastije Ćing krajem 19. veka doneo je propast države ali i nezapamćenu glad. Bogataši i korumpirani činovnici su terali ljude sa zemlje, a povećana je i upotreba opijuma. 

 

Kina je tada imala 500 miliona stanovnika, a zbog lošeg stanja u državi umiralo je po milion ljudi godišnje. Tome treba dodati i poraz u Prvom i drugom opijumskom ratu i sudbina dinastije je bila zapečaćena. 

 

3. Pad Zapadnog rimskog carstva

Pad Zapadnog rimskog carstva u 5. veku je morao savremenicima da izgleda kao smak sveta.  Trajalo je 1.000 godina i uticalo na kulturu širom Mediterana.  Pad je bio neizbežan, a doprinele su mu invazija varvara, pad vlade i glad. 

 

Varvari su preuzeli ostatke imperije i formirali svoje države. Istočno rimsko carstvo je pokušalo da popuni prazninu na zapadu, ali nije uspelo. Na zapadu Evrope stvari su se tek smirile tri veka kasnije. 

 

4. Epidemija boginja na zapadu

Kontakti sa Evropljanima, za plemena na Pacifiku se pokazao kao fatalan. Oni su doneli i do tada nepoznatu bolest - boginje. 

 

Na njih su Evropljani stekli imunitet, ali je bolest desetkovala populaciju domorodaca na Karibima, Severnoj Americi, Južnoj Americi i Okeaniji. Po nekim procenama stradalo je čak 70 odsto populacije. Nemoćni da zaustave epidemiju domoroci su masovno činili samobistva zbog neizdrživih bolova. 

 

5. Drugi svetski rat

Posledni veliki svetski sukob je obuhvatio sve kontinente sem Antarktika. Najveća razaranja su pretpele Evropa i Azija. Tokom rata 80 miliona ljudi je umrlo u borbi, ali i od gladi i u holokaustu. Uslovi života posle rata bili su katastrofalni, pa je zbog bolesti i nemaštine stradao značajan deo populacije. 

 

Svetska privreda je bila toliko uništena da su SAD proizvodile polovinu svih proizvoda u periodu 1945-46. godine. SAD koje su inače bile izolacionistički raspoložene  pokrenule su programe pomoći stranim zemljama, kako bi ih podstakle na rast.

 

6. Tridesetogodišnji rat

Ovo je najduži verski rat u istoriji, a vodio se između katolika i protestanata. Učestvovala je većina zemalja iz Zapadne Evrope, ali su glavne bitke vođene u centru kontinenta. 

 

Obe strane su bile nemilosrdne, a mnogi gradovi pre svega u Nemačkoj su bili totalno uništeni, a populacija je bila manja za 75 odsto. 

 

7. Glad za krompirom

Sredinom 19. veka veliki broj ljudi je zavisio od krompira. Kada je rod podbacio, mnogi su umrli od gladi, a najgore je bilo u Irskoj. Ali Irska nije bila jedina zemlja koju je katastrofa zadesila - pogođene su bile i Škotska ali i Belgija i Nemačka.  Tragediju je pogoršala činjenica da je ostalih namirnica bilo sasvim dovoljno, ali se trgovci i vlada odlučili da ih izvezu. 

 

8. Crna Kuga

Epidemja kuge je u 14. veku uništila gotovo 50 odsto populacije u Evropi.  Ali malo ko zna da su jednako bile pogođene i Azija, Afrika i Bliski istok.

Bolest nije birala svoje žrtve, a posle glavnog udara vraćala se i kasnije, ali u mnogo manjem obinu. 

 

9. Invazija Mongola

Brutalni i krvožedni Mongoli su uništavali zemlje širom Evrope i Azije gore nego prirodne katastrofe. Tokom 13. veka Džingis kan je ujedinio mnoga plemena i napravio zastrašujuću ratnu mašinu koja je osvojila Kinu, Rusiju i delove Evrope.

 

Ne postoji tačan broj ubijenih od strane Mongola, ali su istoričari zabeležili pad koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, što se može objasniti samo naglim padom broja ljudi i životinja. 

 

10. Peščana kugla

 

 

Ovo je opasna suša koja je trajala osam godina tokom 30-ih godina prošlog veka. Desetine hiljada iz Tekasa, Kolorada, Bebraske i Oklahome su napustili svoje domove. 

 

Preterana poljoprivreda, manjak kiše i oslanjanje na samo određene kulture je nekada plodnu zemlju pretvorilo u prašinu. Oluje su uz pomoć te prašine stvarale smrtonosne oblake koji su uništvali gradove. Neke od njih su bile toliko jake da su blokirale Sunce. 

 

Kombinacija zaštite zemljišta i kiše je konačno okončala sušu koja se mnogima činila kao smak sveta.

Kurir.rs/Listverse

Foto:Profimedia

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...