Sudar dve neutronske zvezde dogodio se pre 130 milionaa godina, još u doba dok su dinosaurusi gospodarili našim planetom. Međutim, galaksija NGC 4993 u sazvežđu Hidra toliko je udaljena od nas da su gravitacioni talasi tog čudesnog događaja do nas stigli tek sada.
Baš na vreme da ih 17. avgusta u 14.41 sati po našem vremenu detektuje opservatorija LIGO na severozapadu SAD i Virgo interferometar u Italiji.
Dva meseca naučnici su analizirali sve podatke koje su uhvatili. Da bi na kraju utvrdili prvo da Ajnštajnovo zakrivljavanje prostora deluje i da u ovakvim sudarima nastaju atomi zlata i platine, odnosno elementi za kojima se jagme pojedine civilizacije u današnjem univerzumu.
Gravitacione talase naučnici su dokazali već ranije, u spektakularnom posmatranju sudara dve crne rupe. Ovaj put stvar je bitno drugačija zato što je reč o sudaru neutronskih zvezda, sasvim drugačije prirode i mnogo bliže našoj galaksiji.
"Koristeći neke od najvećih svetskih teleskopa, otkrili smo da je sudar neutronskih zvezda raspršio uokolo velikim brzinama neke teške elemente, poput zlata i platine.
Ovakvi rezultati uveliko su pridoneli rešavanju tajne koju smo dugo pokušavali da razrešimo o načinu nastanka elemenata težih od gvožđa", rekla je dr. Kejt Magvajer sa Kraljevskog univerziteta Belfast.
Neutronske zvezde nastaju kada neke od najmasivnijih zvezda u svemiru spale svo svoje nuklearno gorivo i kolapsiraju. U jezivoj eksploziji koja sledi, ono što od nje ostaje, uz odgovarajuće predsuslove, ostaje u centru sažeto u neutronsku zvezdu, materiju tako zbijenu da zvezda prečnika 30 kilometara, kao što su bile ove dve, teže nešto više od našeg Sunca.
Kašičica materije od koje je sačinjena takva zvezda, mase je milijarde tona. Za uspon na visinu od jednog milimetra na takvoj zvezdi, bila bi potrebna energija kao za uspona na Mont Everest. Konačno, sudar dve ovakve neutronske zvezde oslobađa energiju poput 1000 supernova.
U slučaju ovog sudara neutronskih zvezda, udaljenih od nas 130 miliona svetlosnih godina, sve je počelo kad je Ligo detektovao da se nešto opako događa u tom dielu svemira. Dve sekunde posle ogromnu poplavu gama zračenja zabeležio je i NASA-in teleskop Fermi.
U sledećih nekoliko trenutaka uzbuna se proširila među astronomima širom planete. Svi su brzo pookretali svoje radio-i optičke teleskope i sva druga čudesa u smeru galaksije NGC 4993 kako bi propratili bljesak širom vidiljivog i nevidljivog spektra. Profesor BS Satiaprakaš koji se tada nalazio na Ligu sledećih 12 sati opisao je kao "apsolutno najuzbudljivije sate u celom naučničkom životu".
Naučnici su u neverovatnom sudaru, u eksploziji kakvu ljudsko oko ni izbliza još nikada nije registrovalo, uočili da su nastali i atomi zlata i platine. Mnogi od astronoma koji tih nekoliko dana u drugoj polovini avgusta nisu spavali, smatraju da će ovaj sudar neutronskih zvezda biti upamćen kao najproučavaniji u celoj istoriji astrofizike.
Kurir.rs/express.hr
Foto printscreen facebook
NE PROPUSTITE
