Ono postoji, Ostrvo s Blagom. Malo je, tri oker flekice u tamnom azuru Sredozemnog mora, sa samo 316 kvadratnih kilometara veličine i 450.000 stanovnika. Ranije se na Maltu dolazilo zbog učenja jezika. U nekadašnjoj britanskoj koloniji se engleski puno prijatnije učio, u osetno boljim klimatskim uslovima, nego u Bornemautu. Drugi su je posećivali zbog jeftinog odmora. Jeste da obala nije tako lepa, nema peščanih plaža, stenovite su. Ali zato je na Malti uveke bilo mešanja svetova, kako u kulturi tako i u kulinarstvu. Egzotika bez zadnjih primisli, sa šarmom lake uspavanosti.
Jedna moćna auto- bomba je razorila ovaj imidž. Bomba od Bidnija, mesta na severu centralnog ostrva, je u ponedeljak raskomadala najslavniju blogerku Malte, istraživačku novinarku Dafne Karuna Galicija. Kad se pročitaju njene priče o korupciju i švercu droge, o prostituciji i švercu nafte, stvara se slika koja u oštrom kontrastu odudara od predstave koju smo do sada gajali o Malti, kao ostrvu mira i harmonije. Sliku Ostrva sa Blagom.
Realnost glasi: gnezdo italijanskih mafijaša, libijskih milicija, menadžera iz pola Evrope u potrazi za najnižom poreskom stopom za njihove visoke prihode, za multimilionere i milijardere iz Rusije, arapskog Zaliva i Kine, koji kupuju malteške pasoše ne bi li profitirali od povoljne klime, pri čemu se ni u jednom slučaju i nikako ne radi o pitanjima vremenske prognoze.
Sada je možda dospeo čas da se i Brisel nad ovim zamisli. Jer, Malta je član Evropske Unije, još od 2004. Ko god ima 650.000 evra u novčaniku, taj može da kupi pasoš Malte. I biva Evropljanin. Prošle godine je to učinilo 900 ljudi. Pri ovim prodajama su, sva je prilika, zarađivali i malteški političari. I o tome pisala Dafne u svom blogu „Running Commentary", mutnom ogledalu Ostrva sa Blagom. Malta je najmanja zemlja EU, verovatno je i zato bila van radarskog osmatranja. Bombom od Bindija bi to moglo da se sada promeni. Bila je to već šesta automobilska bomba za tri godine. Montirana i aktivirana u stilu mafije. Do sada su žrtve bile trgovci drogom i naftom. Pričalo se da se radi o međusobnim obračunima. Niko te napade nikad rasvetlio nije. Upravo taj milje, sastavljen od libijskih švercera i njihovih malteških posrednika te kalabrijskih bosova, je Dafne istraživala. Blogerka je u trgovini drogom pronašla tragove visoke politike, poslednje istraživanje je dovelo i do šefa opozicije.
Malta se pretvorila u „Panamu Sredozemlja“
Pretvorba Malte u obećano ostrvo, u „Panamu Sredozemlja“ je započela pre koju godinu. Kad tačno, teško je utvrditi. Ali jasno je da je kriminalni uzlet odjednom doživela pod premijerom Džozefom Muskatom iz Radničke partije. Muskat (43), nekada i sam novinar, je već četiri i po godine na vlasti. Za to vreme je Malta imala godišnji privredni rast duplo veći od evropskog proseka. Država se više nije zaduživala, stopa nezaposlenosti pala na minimum. Ali ovaj uspeh je utemeljen na vrlo problematičnoj fiskalnoj politici. Ako danas nešto hoćete da sakrijete, ne idete više u Švajcarsku, Lihtenštajn ili Luksemburg. Raj se zove Malta. Muskat kaže: „Mi nismao ofšor-država“. Jer do sada njegova zemlja nije bila navedena ni na jednoj odgovarajućoj crnoj listi. A pitanje glasi: zašto ?
Rimski novinski magazin Lespreso je u tzv. Malteškim dokumentima pronašao i imena puno italijanskih biznismena, bivših fudbalera i političara, koji na Malti ne plaćaju porez ili plaćaju smešno malo. Najveći veleposednici: maksimalno i ako uopšte 15 odsto. Ko kupi jahtu i prijavi je na Malti, platiće 5 odsto poreza na promet. Što je 17 odsto manje nego u Italiji. Finansijski sektor je doživeo impozantni rast. A kako dobrostojeća klijentela hoće slatko da živi, kad ponekad skokne do Malte, izgrađena je gomila luksuznih stanova, otvoreni novi noćni klubovi i hoteli.
Prema stranim investitorima je Malta tako širokogruda pa se svako godine na nju doseli 5.000 novih. Za otvaranje sedišta firme vam ne treba puno: jedna kancelarija, obavezna lokalna sekretarica, eventualno i možda knjigovođa. Čisto forme radi. Prijavljivanje ide ekspresno, dan-dva. A bilanse ne gleda niko. Niti želi da vidi. U međuvremenu 70.000 registrovanih firmi i 580 investicionih fondova operiše sa teritorije majušne Malte. Ili se prave da to čine. 8.000 od njih pripada Italijanima, od kojih su puno veoma dubiozni tipovi. I velike firma za klađenje i igre na sreću su se takođe odomaćile. Dafne je radila i na njima, kao blogerka je bila deo operacije Malteška dokumenta.
87 odsto Maltežana: naša politička kasta je korumpirana
Posebno intenzivno se Dafne bavila najmoćnijima na Maltu, koji se sunčaju na talasima ovog uspeha i koji su možda posrnuli pred iskušenjem velikih para. Mlađahnog premijera, njegovu suprugu i najbliže mu saradnike je Dafne javno optužila da su potkupljivi i da su pare sakrili na računima u Panami – onom drugom raju, originalu. Na račune firme Egrant Inc., koja je zavedena na ime Majkle Muskat, supruge šefa vlade Malte, je ćerka azerbejdžanskog vlastodršca uplatila koji milion evra. Navodno iz zahvalnosti za jedan posao vezan za energiju. Tvrdila je Dafne.
Što se poklapa sa većinskim mišljenjem stanovika Malte, od kojih 87 odsto smatra da je njihova politička klasa posve korumpirana.
Ali ona nije uspela da dokaže ove teške optužbe protiv bračnog para Muskat. I u drugim opisanim slučajevima nedostaju dokazi. Zato su je zatrpali tužbama za povredu časti i nanošenje duševnih bolova. Dafne je živela 42 godine. Ako uopšte žele da nađu ubicu, onda neka istraga uzme u ruke listu sa imenima onih, koji su je vukli po sudovima.
Ali istaga trenutno samo analizira tragove bombe. Kažu, bila je od semteksa. Plastični ekspoloziv. Nekada ga koristila mafija na Siciliji.
I Gadafi. Kad je 1988 srušio avion Pan-ama, nad škotskim Lokerbijem.
(Kurir.rs/Sueddeutsche Zeitung/Oliver Meiler)
Prevod: Mirko Vuletić
Foto Profimedia
NE PROPUSTITE
