Uzbekistan, država stešnjena između Rusije “koja preti gigantizmom” i Irana sa svojim fundamentalizmom, u blizini Čečenije i nemirnog Avganistana, nije imun na verski ekstremizam i povezanost sa tzv. Islamskom državom. Od sticanja nezavisnosti 1991, raspadom SSSR, Uzbekistan ima razloga za brigu.
Eskalacija islamskog pokreta u ovoj pretežno muslimanskoj zemlji u centralnoj Aziji je primetna od američke invazije na Avganistan, premda je Taškent dozvolio da SAD napravi baze na teritoriji Uzbekistana, ocenjuje za “Kurir” Orlando Vilson, pripadnik antiterorističkog tima sa Floride.
“Iako je prisustvo radikalnih Uzbeka na globalnom nivou jasno, Uzbekistan se ne nalazi na Trampovoj listi država iz kojih su nepoželjni imigranti na tlu Amerike“, kaže Vilson, podsećajući da su Uzbeci, samo u ovoj i prošloj godini, preduzeli nekoliko terorističkih napada, ili pretnji, na tlu Evrope. Poslednji je bio napad u Stokholmu.
Godinama je ova zemlja bila izolovana u potrazi za saveznicima u borbi protiv terorističkih pretnji i radikalizacije islama. Uoči najnovijeg napada u Njujorku uzbekistanski ministar inostranih poslova Abdulazis Kamilov i iranski kolega Mohamed Javad Zarif razgovarali su u Teheranu o načinima za povećanjem saradnje dve zemlje u borbi protiv ekstremizma i terorizma, analizirajući regionalna kretanja, posebno u Avganistanu, Iraku i Siriji.
Sa Rusijom je ovaj vid saradnje na dugačkom štapu jer zvanična Moskva ne odobrava veze Uzbekistana i SAD. SAD su se služile vazdušnom bazom u Uzbekistanu od 2001-2005, a nastavile su ovu državu da koriste kao stratešku lokaciju za dovoženje robe i vojne pomoći u Avganistan i posle zvaničnog zatvaranja baze. Ujedno, bivši državni sekretar Džon Keri je posetio 2015. ovu zemlju.
”Vlada Uzbekistana je 7. oktobra 2001. dozvolila američkim trupama i avionima da koriste vazdušni prostor i bazu Karaši-Hanabad. Nedelju dana ranije ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld posetio je Uzbekistan i sastao se sa tadašnjim predsednikom, diktatorom Islamom Karimovim. Zvaničnici talibana upozorili su uzbekistansku vladu da će biti napadnuti ako pomognu invaziju Amerikanaca, ali se ubrzo njih 10.000 našlo pod bombama”. Uzbekistan je tako postao "zemlja sa kojom SAD rade mnogo godina kako bi pomogli u obezbeđivanju granice i u borbi protiv unutrašnjeg terorizma, odnosno terorizma i pretnji koje dolaze od strane Avganistana ".
„Novi teroristički napadi Uzbeka se ne mogu isključiti ni u svetu ni u samom Uzbekistanu. Što se tiče njujorškog napadača Saigula Saipova, on je očigledno radikalizovan u SAD. Amerika već duže vreme nije prijateljski nastrojena prema muslimanima koji žive u SAD, a Tramp je dodatno pogoršao situaciju. Većina Amerikanaca ne razume šta se događa u islamskom svetu, na Bliskom Istoku i u centralnoj Aziji, tako da su sumnjičavi prema svima koji dolaze iz ovih područja. Oni se aktivno diskriminišu, što predstavlja plodno tlo za njihovu radikalizaciju“, ocenjuje Vilson, zaključujući da su u SAD „politika i birokratija uvek iznad bezbednosti građana“.
Inače, pre dve godine u Uzbekistanu je uhapšeno 200 simpatizera Islamske države i povratnika sa ratišta, koji su prvobitno radikalizovani kroz veze sa Al Kaidom.
Prvenstveno su bili usmereni na napade na američke vojnike i vojnike koalicije u Avganistanu i Pakistanu, dok su danas u većem broju na ratištima u Siriji. Pretpostavlja se da ih u samom Uzbekistanu ima oko 500.
„Nekoliko terorističkih grupa se fokusira posebno na Uzbekistan: Islamska džihadska unija, ili, u velikoj meri oslabljen, islamski pokret Uzbekistana. Stoga je i primetna sve veća posvećenost ove zemlje NATO-u“.
Raspuštanjem Islamskog pokreta Uzbekistana (IMU) pre dve godine i njegovim spajanjem sa tzv. Islamskom državom najavljeno je uspostavljanje pokrajine Khorasan. Stoga Uzbekistan povećava svoju odbranu duž granice sa Avganistanom, ublažavajući rizik od mogućih upada isilovaca.
„Većinu terorističkih grupa, poput pripadnika Islamske države, ne vode direktno Uzbeci. Njih prvenstveno regrutuju kao vojnike. I tzv. uzbeški teroristi ne moraju nužno da dođu ili da se bore za Uzbekistan. Oni mogu biti i iz Avganistana, Kirgistana ili Tadžikistana, država koje imaju sve značajniju nacionalno uzbekistansko stanovništvo i koje su takođe bile mete terorističkih napada“, kaže Vilson.
Mnogi Uzbeci, podseća Vilson, danas rade u Rusiji kao radnici migranti, gde su ih privukle međunarodne terorističke organizacije i drže ih na mreži.
(Kurir.rs)
Foto Kurir
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Novi detalji tužilaštva! Evo kada se Zoran Marjanović odvojio od ćerkice i kada je usmrtio Jelenu?
