Evo nekoliko scenarija koji predviđaju naše potencijalne evolucije.
1. Otporni na viruse i bakterije
Lekari i bolničko osoblje mogu pomoći ljudima da prežive opasne bolesti, ali kad se pojave epidemije poput ebole, koje napadnu čitave narode, ne može se baš mnogo učiniti za pojedinca. Jedino što se u takvim situacijama može uraditi je prirodna genetika i otpornost - drugim rečima - na delu je u punom smislu Darvinova teorija o preživljavanju jačih jedinki.
Bolest ubija doslovno svakoga ko nema dovoljno jak imunološki sistem, a onaj ko ima jak imunitet će preživeti i preneće genetsku otpornost na buduće generacije.
Prema 'US News' i 'World Reportu', ljudi čiji su preci nekada živeli evropskim gradovima u ranom srednjem veku imaju veće šanse da razviju prirodnu otpornost prema boginjama, a ljudi koji žive u subsaharskom području prirodno su otporniji na malariju. Prirodna otpornost štiti ne samo pojedince nego i čitave porodice.
Časopis 'Science Daily' piše da ako je neka bolest raširena u nekoj porodici, ukoliko postoji samo jedna osoba koja je otporna na tu bolest, smanjiće se verovatnoća da se ona proširi na buduća pokoljenja. To je ujedno i razlog zašto postoji uvek barem jedan dosadnjaković koji nikad ne oboli od stomačnog virusa iako ga imaju svi u okruženju.
2. Bez pice i piva
Ljudska bića su pametna, uspešna, inteligentna i imaju prilično razvijeno umeće preživljavanja, ali verovatno čak ni Čak Noris ne bi preživeo da ga meteor pogodi u glavu. Nažalost čak i on ima izvesnu budućnost baš kao i svako živo biće na svetu - a to je smrt. Nažalost.
Ipak prema pisanju časopisa 'Humanity+', jednog dana moći ćete da skenirate mozak i to vrlo pedantno - atom po atom i onda ga uploudovati u kompjuter. Na taj način moći ćete da živite večno i lepo videti šta vaša deca rade na internetu. Transhumanisti predviđaju budućnost u kojoj ćete moći da transferujete svoju svest u robotsko telo ili da vidite kroz kompjuter i imati 'cool' iskustva u virtualnoj stvarnosti. Moći ćete da izbegnete čekanje u redovima na, primer aerodromima, jer besmrtna kompjuterizovana svest je bestelesna i ne jede ni sendvič, ni hamburger, ni picu, ni čokoladu, niti pije pivo. Iako zvuči fantastično, zapravo je gora od same smrti.
3. Nema više crnih i belih
Različite rase razvile su se kad je neka populacija živela u izolaciji, u kombinaciji s prilagođavanjem specifičnim uslovima okoline. To je razlog zašto se na primer Evropljani toliko razlikuju od Afrikanaca. Ako poverujemo tekstu u 'Mother Nature Network', danas više gotovo da i nema izolovane populacije. Ljudi čiji su preci stigli iz Azije ili Afrike žene se i imaju decu s pripadnicima drugih rasa, kao što se i belci sve više mešaju s drugim rasama, pa je vrlo izvesna budućnost nestanka rasa.
Jednostavno - više se nećemo deliti na bele, žute, crne, crvene i, kako je rekao komičar Rasel Piters - svi ćemo konačno postati bež.
4. Nema više depilacije
Onima koji vole svoje prste provlačiti kroz dlake voljene osobe taj će užitak u dalekoj budućnosti biti uskraćen. Tokom istorije dlake su bile u modi, pa su izašle iz mode, pa su se opet vratile u modu debele obrve, ali u budućnosti nećemo više imati dlake. Jednako kao što danas nemamo dlake poput naših pećinskih predaka čije telo je bilo potpuno prekriveno krznom iz razumljivih razloga, u budućnosti će nam ova vrsta zaštite od hladnoće i povreda trebati još manje. Upravo taj nestanak dlaka je dokaz naše uspešnosti kao vrste.
Prema Piteru Vileru sa Fakulteta Džon Mores u Liverpulu, naša sposobnost da se igramo verovatno je dovela do gubitka dlaka. Prema njegovoj teoriji - igra je bila moguća na travnjacima, a bez dlaka se lakše rashladilo telo i prelazile velike udaljenosti na užarenom suncu. Kako su ljudi migrirali u severnija područja, da bi se ugrejali nije im više bilo potrebno da puštaju dlaku, nego su se počeli grejati oblačeći životinjsko krzno. Uz današnje tehnologije, dlake su sasvim nepotrebne, a tako će ostati i u budućnosti, sve dok sasvim ne izgubimo i poslednju vlas.
5. Postaćemo slabići
Fizička snaga pomaže nam da preživimo, a snažni muškarci su obično i atraktivniji. U pradavna vremena snažniji ljudi bili su bolji lovci i gradili su čvršća i sigurnija skloništa, pa su zato bili ženama poželjniji. U budućnosti snaga više neće biti presudna. Antropolog Piter MekAlister jednom je rekao da su mišićavi muškarci 'najžalosnija kohorta Homo sapiensa koja je ikad hodala planetom', što je prilično ružna misao, ali verovatno i nije daleko od istine.
Prema pisanju 'Mother Nature Network' mašine su zamenile ljudsku snagu. Bageri kopaju rupe, auti nas voze na velike udaljenosti, pa čak ne moramo ustati iz fotelje da bi promenili TV-program. Zapravo, mišići nam skoro više ni ne trebaju, a hrana će nam u budućnosti biti potrebna da bi energijom napunili sve veći mozak. To znači da ćemo u budućnosti biti fizički sve slabiji, ali i skloniji genetskim bolestima, pa će zadatak medicine biti da se poveća stopa preživljavanja za obolele.
6. Udaljene planete će nas totalno promeniti
Antropolog Kameron Smit iz Portland Stejt Universiteta kaže da će ljudska vrsta evoluirati i adaptirati se za život izvan Zemlje, u različitim uslovima na udaljenim planetama. Na primer, tanja atmosfera mogla bi da utiče na širenje grudnog koša da bi imali veću zapremninu pluća, a slabija gravitacija mogla bi da utiče na slabiju telesnu građu. Putovanje kroz svemir moglo bi nas takođe promeniti, naročito zbog putovanja kroz vreme, putnici će biti podvrgnuti uticaju kosmičkih zraka što bi moglo razviti zaštitu, poput debljih očnih kapaka, i jače pigmentiranu kožu.Ipak, postoji i manji problem, a to je da bi zračenje moglo uzrokovati neplodnost, što ne zvuči previše zabavno.
7. Lepotice i zveri
Klasne razlike uvek su bile razlog konflikata, ali postoje naučnici koji misle da će podela među klasama konačno rezultirati stvaranjem dve sasvim različite vrste ljudi. Prema pisanju 'Live Science', Dr. Oliver Kari kaže da će gornja klasa evoluirati u inteligentna bića koja će biti vitka, gipka, visoka i lepa, dok će donja klasa izgledati poput - recimo - genetički modifikovanog Šreka. Ipak, ova hipoteza ima dosta nedostataka. Takva 'simpatrična specijacija', što je naziv za proces nastajanja novih vrsta na istom životnom prostoru je retkost. Sve dok postoji barem nekoliko ljudi iz gornje klase koji kao partnere odabiru ljude iz niže klase, nema načina da se stvore dve potpuno različite vrste ljudi.
8. ET-jevske oči
Teško je predvideti kako će ljudi zaista izgledati za 100.000 godina, hoće li postojati Zemlja, kakve će sve klimatske promene uticati na ljudski rod, ali možemo to barem zamišljati. Osim toga, kompjuterski generisane ilustracije izobličenih ljudi iz budućnosti su zabavne.
Umetnički istraživač Nikolaj Lam 'kompjuterskom genetikom' tvrdi da ćemo imati mnogo veće čelo da bi se mogao smestiti mnogo veći mozak, ali da ćemo imati i veće oči koje će moći upiti više svetla u slučaju da otputujemo van Sunčevog sistema, gde je mnogo mračnije. Dakle više neće biti jednog Džordža Klunija za kojeg je londonski estetski hirurg Hulian de Silva izračunao da je njegovo lice 91,86 posto savršeno. Uglavnom, to znači da ćemo svi izgledati isto i prilično grozno - s divovskim čelima i ogromnim očima.
9. Postaćemo vodozemci
Dr. Metju Skiner predviđa vodeni svet. Kopna će biti jako malo, a mi ćemo biti osuđeni na život u vodi da bi lovili ribu i jeli alge. U vodi ćemo provoditi toliko vremena da ćemo evoluirati u vodozemce s perajama i škrgama, te prozirnim kapcima, moći ćemo disati pod vodom. Ova teorija oslanja se na predviđanja da bi se nivo mora mogao povisiti za nekoliko desetina metara, što bi potopilo sve priobalne gradove, ali to ne znači da će nestati kopna, kojeg će ostati više nego dovoljno.
10. Postrodno društvo
Jeste li znali da je rod arbitrarno i nepotrebno ograničenje ljudskog potencijala? "Dobrodošli u svet postrodnog društva. U svom radu pod nazivom 'Postgenderism: Beyond the Gender Binary', Džordž Dvorski i Džejms Hjudžis objašnjavaju da postrodni pokret zagovara upotrebu biotehnologije koja dobrovoljno eliminiše pol iz ljudske vrste. U budućnosti ljudi će se reprodukovati koristeći umetne utrobe i imaće "dizajnerske genitalije", ili možda čak i sami se medicinski menjati kako bi izgledali i osećali se potpuno androgino. Postgenderisti ne moraju nužno smatrati da rodne osobine treba ukloniti, ali da osobine specifične za seks trebaju biti fluidne i podložne individualnom izboru. Sve zavisi od toga hoće li u budućnosti većina ljudi smatrati da je rodna podela važno ljudsko obeležje ili predstavlja prepreku jednakosti. Ipak, pustimo to budućnosti jer mi se još bavimo pitanjem treba li potpisati Istanbulsku konvenciju?
11. Svako će imati svoje klonove
Svaki put kad naučnici spomenu reč 'klon', mnogi dobiju ospice. Počinju rasprave oko toga znači li to kraj razmnožavanja ljudske vrste prirodnim putem, pa ćemo se samo razmnožavati kloniranjem. Ako će to ikad uopšte postati moguće, nekim ljudima je ta ideja sasvim prihvatljiva i već razmišljaju kako bi bilo super da se kloniraju nekoliko hiljada puta, što bi rezultiralo celim gradovima punim na primer Džordž Klunija. Zvuči kao scenarijo za horor.
Hoće li se to stvarno dogoditi? Verovatno ne i to iz tri razloga: a) Nisu svi takvi narcisi da misle kako bi njihova deca trebala biti njihove kopije. Zapravo velika većina ljudi nisu toliko samoljubivi. b) Kloniranje je samo puno skuplji način da se ima dete, od onog klasičnog načina. c) Ljudi naprosto vole seks. Kako piše The Futurist, najveći problem s kloniranjem je da ćemo redukovatii genetičku raznolikost i na taj način uništiti celi ljudski rod ukoliko se pojavi samo jedan patogen na koji klonovi nisu otporni.
12. Ljudski rod uopšte ne evoluira
Naučnici misle da je ljudska evolucija zastrašujuće usporila. Medicina je omogućila da fizički slabiji imaju jednake šanse za život kao i oni otporniji. Nema geografske izolacije, a evolucija zavisi od korisnih mutacija koje se slučajno pojavljuju i omogućuju preživljavanje, a potom prelaze na sledeće generacije sve dok ne prestanu biti mutacije i postanu karakteristike određene vrste.
Na primer, kad se pojavio prvi čovek s odvojenim palcem na ruci, to je bila mutacija koja je postala prednost i pomogla mu da lakše preživi. Danas nam je to omogućilo da lakše pišemo po tastaturi i igramo igrice na PlayStationu. Da smo živeli u izolovanim, statičnim zajednicama, priroda bi u jednom trenutku verovatno zaključila da ljudi bez odvojenog palca više nisu sposobni slati SMS poruke i igrati video-igre, što je danas uslov preživljavanja.
(Kurir.rs/Express.hr)
(Foto: Profimedia/Facebook Printscreen)
NE PROPUSTITE
