Nekoliko dana kasnije, mlada naučnica, koja je bila na brodu, dobila je velike boginje, iako je bila vakcinisana protiv te bolesti. Ubrzo potom umrle su još tri osobe iz njenog mesta koje su se verovatno zarazile od nje.
Ona je preživela. Tada niko nije ni slutio da bolest potiče sa tajanstvenog ostrva u Aralskom jezeru i da su ljudi izazivače namerno stvorili.
Incident, o kome piše BBC, jedna je od brojnih tragedija za koje je odgovorno Ostrov Vozroždenja (Ostrvo ponovnog rođenja).
Nekada se na njemu nalazila tajna sovjetska laboratorija Aralsk-7 za razvoj biološkog oružja: potencijalno smrtonosni izazivači velikih boginja, antraksa i kuge ovde su testirani i “usavršavani” kako bi postali još opasniji. Pretpostavlja se da je tako usavršenim virusom zarazila i mlada naučnica.
Godine 1988, u blizini ostrva u roku od jednog sata skončalo je 50.000 sajga antilopa.
Sovjeti su još 40-tih godina 20. veka osnovali istraživačku laboratoriju Aralsk-7, jedan od ukupno 52 istraživačka instituta u kojima su proučavali smrtonosne bolesti.
Položaj je bio idealan, budući da je ostrvo tada bilo usred Aralskog jezera, tada najvećeg na svetu. U međuvremenu, jezero je izgubilo oko 80 odsto vode, pa danas više nije ostrvo, već je spojeno sa kopnom. Od 1960. njegova površina se desetostruko povećala. Naučnici strahuju da bi ljudi zbog toga mogli da dođu u dodir s virusima i bakterijama za koje veruju da ih još ima.
Genadij Lepjoškin, koji je 18 godina radio na ostrvu, u intervjuu "Njujork tajmsu" otkrio je šokantne detalje.
"Kada sam 1970. prvi put došao na ostrvo, to je bilo lepo mesto. Voda je bila bistra, plivali smo i sunčali se posle posla. Radili smo na oružju kao što su antraks, kuga i druge bakterije, testirali smo vakcine i proveravali koliko dugo mikroorganizmi mogu da opstanu u zemlji", rekao je on.
"Naša vakcina protiv antraksa bila je najbolja na svetu i korišćena je 40 godina", dodao je. Lepjoškin je takođe pričao o užasnim eksperimentima sa životinjama.
"Koristili smo 200-300 majmuna godišnje. Nakon što bismo ih izložili bakterijama, analizirali smo njihovu krv i pratili stanje bolesti. Uglavnom bi uginuli za nekoliko nedelja", rekao je.
Godine 1922, nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ostrov Vozroždenja i laboratorija su napušteni, a da nisu preduzete mere za uništenje preostalih izazivača. Gardijan je izveštavao o pokušaju američkih naučnika posle 11. septembra da to urade. Oni su nekoliko meseci “raščišćavali” ostrvo, prekratko da bi uništili sve zaostale izazivače.
"Morate da ubijene svaku sporu, a one mogu da prežive vekovima", pisao je Gardijan.
Od kada je Aralsk-7 napušten, sve više propada i malo je onih koji bi se usudili da odu tamo. Prema pisanju medija, to su uglavnom kradljivci, koji čupaju bakarne žice iz zidova.
Britanski novinar i geograf Nik Midlton posetio je ostrvo 2005. da bi snimio dokumentarni film. I on, i njegov tim nosili su zaštitna odela i gas maske, jer osam od deset ljudi koji udahnu izazivače antraksa umiru.
Stručnjak za antraks Les Bejli sa Univerziteta u Kardifu (Vels) upozorava na to da je opasnot i dalje realna. Tvrdi da tamo još ima antraksa, na primer, u ostacima zaraženih životinja.
"Kada hoćete da zakopate takvu životinju morate da kopate nekoliko metara. Ukoliko dođe do poplave, spore ponovo mogu da izbiju na površinu, a i gliste pomeraju tlo, a time i bakterije", objašnjava ovaj stručnjak.
Ostrvo Vozroždenja se nalazi u graničnoj oblasti između Kazahstana i Uzbekistana, ali i u Evropi postoji ostrvo, na kome je britanska vojska 1942-43. testirala biološko oružje.
Ostrvo Grinjard pripada Škotskoj i bilo je zabranjena zona sve do 1990. I na njemu su nekada testirani izazivači antraksa, ovoga puta na ovcama. Istraživanje iz 1979. pokazalo je da se na tom ostrvu još nalazi između 3.000 i 45.000 spora po gramu zemljišta, ali su one na kraju natopljene sa 280 tona formaldehida, rastvorenog u 2.000 tona morske vode, kako bi i poslednja bakterija bila uništena.
Kurir.rs/Travelbook.de Foto: Profimedia/Ilustracija
NE PROPUSTITE
