1989. godine je Morgan Robertson napisao knjigu pod nazivom “Olupina Titana“ o luksuznom brodu za koji se smatralo da ne može potonuti, a koji je išao prebrzo severnim Atlantikom i udario u ledeni breg – što je dovelo do pogibije gotovo svih ukrcanih.
14 godina kasnije se ova fiktivna knjiga odigrala u stvarnom životu, sa brodom Titanik, ali je ovog puta to imalo velike političke implikacije. Neki od najbogatijih ljudi na svetu su bili na tom brodu, a neki od njih su se suprotstavljali Federalnim rezervama i centralnim bankama.
Činjenica: JP Morgan je finansirao/izgradio Titanik
Činjenica: JP Morgan je rezervisao putovanje, ali je otkazao u poslednjoj sekundi.
Činjenica: Prijatelj JP Morgana, Milton Hersej, takođe je otkazao u poslednjem trenutku i preživeo da izgradi prehrambeno carstvo Hersej.
Činjenica: Nije bilo crvenih baklji na brodu da bi signalizirali bilo kom brodu za spasavanje. Samo bele baklje, koje signaliziraju zabavu i da je sve u redu.
Činjenica: To je bio prvi brod takve vrste koji je imao mogućnost da elektromagnetski pričvrsti palube i da zabravi putnike u potpalublju.
Činjenica: Kapetan Edvard Smit je bio jedan od najnagrađivanijih kapetana u svoje vreme, i nikako ne bi bilo u sklopu njegovog karaktera da izbegne mere predostrožnosti.
Činjenica: Autor knjige je na smrt otrovan par godina nakon što je Titanik potonuo.
Činjenica: Federalne rezerve su formirane naredne godine.
Činjenica: Porodica Astor je bila jedna od najbogatijih porodica na svetu, a Džon Astor III se protivio Federalnim rezervama.
Džon Džejkob Astor IV, najbogatiji čovek na svetu u to vreme, prijatelj Nikole Tesle i otvoreni protivnik stvaranja Federalnih rezervi. Astor je delo svoje bogatstvo stekao kao graditelj nekretnina, investitor i pronalazač. Drugi ugledni protivnici Federalnih rezervi, kao što su Bendžamin Gugenhajm i Isa Štraus, takođe su poginuli na brodu.
Da li je JP Morgan ideju o tome kako da ubije protivnike Federalnih rezervi dobio iz knjige koja je napisana pre 14 godina?
Ovo je bila knjiga (ispod) pod naslovom “Titan“, objavljena 14 godina pre nego što je Titanik potonuo i koja je sadržala sličnosti.
Da li su oni skovali plan na ostrvu Džekil da izgrade brod kako bi eliminisali konkurenciju?
Iako je ovaj roman napisan pre nego što je Titanik čak i dizajniran, postoje neke izuzetne sličnosti između fiktivnog i stvarnog broda. Kao i Titanik, fiktivni brod je potonuo u aprilu u severnom Atlantiku, i nije bilo dovoljno čamaca za spasavanje. Takođe postoje i sličnosti u veličini (Titan je bio dugačak 244 metra, a Titanik 269 metara), brzini (Titan 25 čvorova, Titanik 21 čvor) i opreme za spasavanje.
Osim imena, sličnosti između Titanika i fiktivnog Titana uključuju i ovo:
Opisan kao “nepotopiv“
Titanik je bio najveći luksuzni brod na svetu (269 metara, 63.000 tona), i jednom je opisan kao praktično “nepotopiv“. Titan je bio najveći brod i najveći ljudski proizvod (244 metra, 75.000 tona).
Nedostatak čamaca za spasavanje
Titanik je nosio samo 16 čamaca za spasavanje, plus 4 Engelhardt sklopivih čamaca za spasavanje, što je manje od polovine broja koji je potreban za kapacitet od 3.000 putnika Titan je nosio “onoliko koliko je zakon dopuštao,“ 24 čamaca za spasavanje, što je manje po polovine onoga što je potrebno za kapacitet od 3.000 putnika.
Udaranje u santu leda
Krećući se prebrzo, na 22,5 čvorova, Titanik je udario u santu leda sa desne strane u noći 14. aprila 1912. godine u severnom Atlantiku, 640 km od Njufaundlenda. Takođe u noći u aprilu, u Severnoatlanskom okeanu, 640 km od Njufaundlenda (Terranova), Titan je udario u santu leda dok je putovao brzinom od 25 čvorova, takođe sa desne strane.
Potapanje
Nepotopivi Titanik je potonuo, a više od polovine njegovih 2.200 putnika je poginulo. Neuništivi Titan je takođe potonuo, više od polovine njegovih 2.500 putnika se udavilo. Titan se zapravo prevrnuo pre nego što je potonuo.
Kurir.rs/Yournewswire
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Spektakularna šetnja svemirom! Astronaut NASA ledbi, a Zemlja mu kao na dlanu!
