Droge su se koristile za jačanje fizičkih karakteristika i agresivnosti, ali i da bi se dobila neprirodna hrabrost. Primali su ih kako diktatori tako i mobilisani regruti. Često su sami vojnici pravili koktele rekreativnih droga da bi se "malo opustili". Droge su isto tako izvor finansijskih sredstava za pojedine nacije i terorističke grupe.
10. Vikinzi su postajali divlji pod uticajem "čarobnih gljiva"
Vikinzi su uterali strah u kosti svima koje bi susreli. “Bože spasi nas besa Severnjaka”, molili su lokalni ljudi dok su vikinzi klali i silovali po severnoj i zapadnoj Evropi. Smatralo se da ovi nezaustavljivi ratnici u sebi sadrže delić nordijskog vrhovnog boga Odina, koji im je davao snagu, uklonjao bol i pretvarao ih u divlje "berserkere".
Ipak, prava istina jeste da je njihova moć dolazila od halucinogene gljive Amanite. U dovoljno velikim količinama, ova gljiva je mogla da omogući vikinzima naizgled nadprirodne i nadljudske stvari. Bili su poznati po tome što su se borili u divljem besnilu i s životinjskom snagom. Bez sumnje su bili uvereni da im je gljive poslao sam Odin kako bi im dao snagu.
9. Zulu ratnici pobedili su Britance pomoću kanabisa i biljnog čaja
Britanske snage su 22. januara 1879. imale prvi veći okršaj sa Zulu ratnicima kod Isandlvane. Britanska arogancija u vezi sa nedostatkom vatrene moći kod suparnika i navodnog neznanja taktike rezultirala je neprijatnim i sramotnim porazom. Zulu su uspeli da drže svoje glavne snage koncentrisane, primenjivali su gerilsku ‘udari i beži’ taktiku kako bi izolocali britanske jedinice, ali i sofisticiranu tehniku opkoljavanja zvanu ‘bikovi rogovi’, što je doprinelo porazu Britanaca.
Zulu su uz to imali na raspolaganju i kombinaciju psihologije i supstancu koja im je omogućila nepoljuljanu hrabrost i izdržljivost. Zulu sangoma (vrač) poveo bi ratnike u ritual pre bitke, tražeći pomoć natprirodnih sila. Odabrane biljke izazvale bi povraćanje da bi se ratnici pročistili i ujedinili u jedinstvenu silu.
Usledile bi i druge pripreme, poput biljke intelezi koja se koristila za teranje zlih duhova čije odsustvo čini ratnike neustrašivima. Posebno pripremljeno pivo davalo im je gotovo nadljudsku zaštitu od vatre, dok se daga, južnoafrička vrsta kanabisa, pušila, inhalirala, ili pila kao čaj da bi se pojačalo verovanje u sopstvene borbene sposobnosti.
8. Britanski Opijumski ratovi
Godine 1781. britanska Istočnoindijska kompanija započela je s ilegalnom prodajom opijuma u Kini. Pošiljke droge predavane su kineskim preprodavcima u skrivenim uvalama duž obale. Kineske vlasti nisu odobravale, ali trebalo im je gotovo 50 godina da stvarno pokušaju da to i spreče. Tako su 1838. počeli sa pogubljenjima kineskih preprodavaca na kopnu, te su, ignorišući zakone o međunarodnim vodama, zaustavljali britanske brodove i plenili njihov teret.
Britanci su poslali svoju mornaricu, što je rezultiralo Prvim (1839.-1842.) i Drugim (1856.-1860.) opijumskim ratom. Nadmoćna britanska mornarička tehnologija parnih brodova s kvalitetnijim topovima s lakoćom je nadmašila kineske džunke. Poraženi, Kinezi su morali da predaju kontrolu nad svojim trgovačkim lukama. Britanska trgovina opijumom se nastavila, a strancima je bilo omogućeno da se slobodno kreću Kinom.
Uz sve to, Britanci su uspeli da preuzmu Hong Kong u sklopu Nankinškog sporazuma iz 1842.
7. Amfetamini su pojačavali borbenost tokom Drugog svetskog rata
Oružane snage su delile amfetamine šakom i kapom tokom Drugog svetskog rata. Amfetamini su pojačavali budnost, dobro raspoloženje i umanjivali osećaj gladi. Na prvi pogled, bili su savršeni za borbene uslove, ali imali su i strašne nuspojave – zavisnost, ludu hrabrost i pojačanu agresivnost (ponekad do nivoa psihoze).
Amerikanci i Britanci snabdijevali su svoju vojsku s amfetaminskim Benzedrinom, dok su Nemci koristili Pervitin (kristalni met u boci), koji im je davao natprirodnu snagu i umanjivao osećaj bola. Navodno ga je uzimao i Romel, a prodavao se i u prodavnicama.
Ali upravo su Japanci ti koji su razvili kristalni met, još 1919. godine. Nazvali su ga Filopon, koristili su da i civili i oružane snage tokom Drugog svetskog rata. Fabrički radnici i kamikaze dobijali su velike količine.
6. Doktori koji su diktatorima delili drogu
Dok su se nacisti borili na spidu, Hitler je primao sopstvenu dnevnu količinu narkotika i životinjskih ekstrakata od doktora Teodora Morela.
On bi Hitleru dao dr Kasterove tablete protiv nadimanja, koje su sadržavale tragove strihnina, kao i hidrolizovane preparate od E. koli za probavu. Uz to je dobijao i barbiturate, glukozu, ekstrakt svinjske jetre i tablete bikovih testisa.
Rezultat je bio toliko dobar da je Morel ušao u Hitlerov krug najužih saradnika.
Ipak 1941. Hitler se ozbiljno razboleo i trebalo mu je nešto jače. Morel se okrenuo narkoticima, te je Fireru davao opijat eukodal, što je farmaceutski rođak heroina. Od eukodala Hitler bi postao euforičan, ali to mu još uvek nije bilo dovoljno. Pošto je 1944. preživeo pokušaj atentata, za ublažavanje bolova dobijao je kapi kokaina. Hitler je postao zavistan od kokaina, pa je Morel uskoro počeo da mu daje doze dva puta dnevno.
Hitler je sveukupno dobijao 74 različite vrste lekova i droga, a Morel nije snabdevao samo njega, već i važne nemačke industrijalce, kao i Musolinija.
5. Spidbol i Spejs šatl
Za vreme Korejskog rata američka vojska je dobijala amfetamin za budnost, baš kao i tokom Drugog svetskog rata, ali neki snalažljiviji vojnici su ga mešali sa lokalno nabavljenim heroinom da bi napravili "spidbol". Nije se radilo o novoj drogi, jer su plivači i trkači s kraja Viktorijanskog doba koristili kombinaciju kokaina i heroina da bi nezakonito pojačali svoje fizičke sposobnosti, ali ovo je bio prvi put da je spidbol korišćen u ratu.
U Kambodži su pripadnici mirovnih snaga UN-a napravili koktel po imenu Spejs šatl. Pravio se tako što bi se 6 nedelja destilovalo pola kile marihuane u kavalitetnom alkoholu. Rezultat bi bila tečnost boje ćilibara koja je imala ukus poput konjaka. Pila se s kolom.
4. LSD kao nesmrtonosni sprej
Tokom Hladnog rata SAD su bile zabrinute da SSSR razvija LSD u obliku spreja. Mediji su dodatno raširili strah, nazivajući to ‘ludim gasom’, i ‘psihohemikalijama’ koji bi mogao da imobilizuje američko stanovništvo i vojsku.
Amerikanci su to iskoristili kao izgovor za sopstvena testiranja. Mislili su da bi LSD mogao da bude jako sredstvo, u stanju da paralizuje najbolje jedinice bez da ih ubije. Od 1955. do oko 1972. testiran je LSD, kao i sintetička marihuana, meskalin, psilocibin, i još desetak drugih hemikalija, na stotinama zdravih ljudi u sklopu eksperimenta Edžver.
Eksperimentisalo se na zdravim vojnicima. LSD se na žurkama stavljao u koktele, kao i u zalihe vode određenih jedinica. Neki nisu ispoljavali nikakve simptome, dok su drugi vojnici potpuno pali pod uticaj. Euforiju bi često pratila uništavajuća depresija. Uskoro se odustalo od LSD-a i meskalina kao potencijalnih bojnih otrova.
3. Makova polja u Avganistanu
Tokom 80-tih, Avganistan i njegova trgovina drogom bili su u fokusu i SSSR-a i SAD-a. Od 1979. Rusi su poslali preko 100.000 vojnika da pomognu prosovjetskom režimu u borbi protiv mudžahedina, koje su, s druge strane, potpomagale SAD. Kako je rat trajao, Amerikanci su brinuli da će Sovjeti preplaviti SAD heroinom. U međuvremenu su sovjetski vojnici toliko zavoleli drogu da su menjali sopstveno oružje za heroin kod mudžahedinskih dilera.
Godinama su vojnici-zavisnici postajali sve veći problem za SSSR. Od 1984. sovjetska vojna policija postavljala je kontrolne tačke u Kabulu kako bi presretala zalihe vojne opreme koje su ukrali vojnici da bi je zamenili za heroin. Oni koji bi bili uhvaćeni poslati su u sibirske gulage.
Kada su se Sovjeti povukli iz Avganistana 1989., u njemu je i dalje vladao građanski rat, a mudžahedini su postali talibani, sada američki neprijatelji. Talibani su smanjili proizvodnju opijuma za 95 odsto, ali je američka invazija 2001. ponovo vratila narko-gospodare na vlast, a time i droge.
Poručnik Kristofer Gakstater detaljno je opisao kako je njegovom 2. vodu bio strogo zabranjen ulazak u polja maka. Paljenje, trovanje ili preoravanje tih polja nije bilo dozvoljeno.
2. Čeličenje dece vojnika
Nema ništa strašnije od iskorišćavanja dece – posebno za ratovanje. Da bi ih što lakše trenirali često su se koristile droge i to da bi decu učinili pokornijom, da bi smanjili njihove inhibicije, izazvali zavisnost. Procenjuje se da u više od 25 država postoji preko 250.000 dece vojnika. Nekima je jedva sedam godina.
Naoružani pobunjenici otimaju decu s ulica, iz autobusa, pa čak i iz crkvi i domova. U Ugandi 10.000 dece je drogirano i naterano da pobiju sopstvene porodice da ne bi imali gde da se vrate ako pobegnu.
Amfetamini se koriste da bi se deci povećala hrabrost i uklonila osetljivost na brutalnosti. Dete vojnik iz Sijera Leonea ispričalo je da su ga nahranili belim prahom pomešanim s pirinčem da bi se osećao nepobedivim. Jednom kad deca postanu zavisna, droge se koriste kao nagrada za dobru borbu.
1. Trgovina drogom ID
ID koristi drogu na razne načine. Koriste kaptagon, vrstu amfetamina, da bi poboljšali borbene karakteristike, ali ga i prodaju da bi se finansirali.
Ali iako nema dokaza da ID prodaje droge u vrednosti od nekoliko milijardi dolara, postoje sumnje da određene količine droge, poput hašiša iz Maroka, ipak završavaju u Evropi.
Kurir.rs/Listverse.com
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
