Borba za predsedničku fotelju ujedno je i borba za jednu od najmoćnijih funkcija na planeti. Ruski predsednik ima znatno više ovlašćenja u svojoj zemlji, nego na primer "Lider slobodnog sveta", predsednik SAD. Ruski sistem je polupredsednički. U takvom sistemu, ovlašćenja predsednika republike, koga neposredno na izborima bira narod, veća su od ovlašćenja vlade čime on postaje gotovo apsolutni šef izvršne vlasti. Predsednik i vlada zvanično dele izvršnu vlast, međusobno se kontrolišu, nadgledaju i sarađuju, ali je predsednikova reč poslednja.
Predsednik Ruske Federacije je šef države i vrhovni komandant Oružanih snaga. Nadležnosti predsednika Ruske Federacije su zapisane u četvrtoj glavi Ustava RF iz 1993. godine, koji je donesen u komplikovanim istorijskim uslovima (Ruska ustavna kriza 1993.).
U skladu sa ustavom i drugim zakonima, predsednik vodi unutrašnju i spoljnu politiku, usmerava spoljnu politiku, vodi pregovore i potpisuje međunarodne ugovore.
Na osnovu četvrte glave Ustava predsednik Ruske Federacije vrši sledeće nadležnosti:
1. Predsednik imenuje predsednika Vlade sa odobrenjem Državne dume;
ima pravo predsedavati na sednicama Vlade
2. Prima ostavku Vlade
3. Predlaže Državnoj dumi imenovanje predsednika Centralne banke i njegovo razrešenje
4. Na predlog predsednika Vlade imenuje i razrešava zamenike predsednika Vlade i ministre
5. Predlaže Savetu Federacije imenovanja sudija Ustavnog suda, Vrhovnog suda, Visokog arbitražnog suda, a takođe imenovanje generalnog tužioca i njegovo razrešenje, i imenovanja sudija federalnih sudova
6. Predsedava Savetom bezbednosti i propisuje njegovo uređenje
7. Utvrđuje vojnu doktrinu
8. Obrazuje Administraciju predsednika
9. Imenuje i razrešava opunomoćene predstavnike predsednika
10. Imenuje i razrešava najvišu komandu Oružanih snaga
11. Imenuje i opoziva diplomatske predstavnike u stranim državama i međunarodnim organizacijama. Predsednik može saglasno Ustavu da imenuje diplomatske predstavnike posle konsultacija sa određenim komitetima ili komisijama domova Federalne skupštine
12. Raspisuje izbore za Državnu dumu saglasno Ustavu i zakonu
13. Raspušta Državnu dumu u slučajevima predviđenim Ustavom
14. Raspisuje referendum saglasno zakonu
15. Podnosi zakonske predloge Državnoj dumi
16. Potpisuje i obnaroduje zakone u roku od 14 dana posle donošenja. Ukoliko predsednik ne potpiše zakon Državna duma i Savet Federacije zakon ponovo pretresaju. Ukoliko zakon bude usvojen dvotrećinskom većinom u Državnoj dumi i Savetu Federacije, predsednik je dužan da ga potpiše i obnaroduje u roku od 7 dana
17. Obraća se Federalnoj skupštini sa godišnjom poslanicom o stanju u državi, o unutrašnjoj i spoljnoj politici države
18. Nastupa kao arbitar kada nastanu nesaglasnosti između državnih organa vlasti ili organa vlasti subjekta države. Ukoliko ne pronađe rešenje spor predaje na razmatranje nadležnom sudu
19. Rukovodi spoljnom politikom, vodi pregovore i potpisuje međunarodne ugovore, potpisuje ratifikacione povelje, prima povelje akreditovanih diplomatskih predstavnika
20. U slučaju napada ili neposredne opasnosti proglašava vanredno stanje na celokupnoj teritoriji ili na jednom delu. O tome odmah obaveštava Državnu dumu i Savet Federacije
21. Odgovara na pitanja građana i predstavke političkih organizacija
22. dodeljuje državna odličja, počasna zvanja, viša vojna zvanja i viša specijalna zvanja
23. Vrši pomilovanja.
Predsednik Ruske Federacije svoje nadležnosti vrši donošenjem ukaza i naredbi. Ukazi i naredbe se izvršavaju na celoj teritoriji i ne smeju protivrečiti Ustavu ni zakonima. Predsednik može poništiti odluke i naredbe Vlade Ruske Federacije, a donosi i pravno obavezujuće podzakonske akte u vidu ukaza i naredbi. Njegov mandat traje 6 godina. Ova funkcija ustanovljena je 1991. godine, na osnovu referenduma koji je bio održan 17. marta 1991. godine, a prvi Predsednik Ruske Federacije bio je Boris Jeljcin, koji je na toj funkciji ostao do 1999. godine kada se povukao.
Pravo glasa imaju građani Ruske federacije stariji od 18 godina, ukoliko im nije oduzeto aktivno biračko pravo. Centralna izborna komisija će, najkasnije u roku od deset dana od dana glasanja, odrediti izborne rezultate.
Kandidat za predsednika mora imati bar 35 godina i mora da ima prebivalište u Rusiji u poslednjih 10 godina. Stranke koje su u Državnoj dumi mogu da predlože svoje kandadate bez skupljanja potpisa. Za razliku od njih, stranke koje nisu u Državnoj dumi moraju da skupe bar 100.000 potpisa građana, dok se za nezavisne kandidate traži 300.000 potpisa.
Kurir.rs
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
