Ako pitate profesora Mauricija Kartu kako izgleda mafijaška arhitektura, on će vas odvesti u rezidencijalan deo glavnog grada Sicilije Plaerma.
Tamo se nalazi na stotine pustih, neopisivih sivih stambenih blokova, prenosi Gardijan.
Rezultat te arhitekture je pomamna gradnje šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada je Vito Ćanćimino, političar blizak nasilnom klanu Korleonezi (frakcija Koza Nostre), naredio rušenje sjajnih vila u secesiji kako bi se napravio prostor za betonske blokove, koji pokrivaju tone ogromnih prirodnih i baštenskih površina. To je jedno od najmračnijih poglavlja u posleratnoj urbanizaciji Sicilije i u istoriju su ušle pod nazivom ''vreća iz Palerma''.
Sicilijanska mafija je izjavila da će urbanističkim planiranjem u Palermu upravljati Ćanćamino, koji je 1959. godine javna administracija imenovala za šefa javnih radova.
-Reč 'vreća' nije slučajno izabrana da opiše taj period, kaže Karta, profesor urbanog planiranja na Univerzitetu u Palermu.
-Poput pljačke varvara, mafijaši su grad devastirali betonom, unakazivši njegove parkove, pejzaž i prirodne lepote, istakao je on.
Ostaci od rušenja i građevinskog materijala bačeni su na obalu, prouzrokujući zagađenje plaža, od kojih su mnoge i danas nepristupačne za kupače.
-Otimanjem Palerma, mafija je pokazala svoju ogromnu kriminalnu moć, kaže Karta.
-Poslali su poruku institucijama, jasno stavljajući do znanja da su oni, šefovi, i da imaju moć da promene ne samo zakone koji su regulisali projekte urbanog planiranja i izgled grada, već i lokalnu klimu.
Karta objašnjava da je Palermo građen tako da se povetarac odbija o planine i vraća u grad da rashladi.
-Sa onim visokim građevinama izgrađenim duž obale i u podnožju planina, Palermo je postao vreo i zagušljiv grad, rekao je Karta .
Tri veka nakon što je papa Urban VIII poverio arhitektonsko i urbanističko planiranje katoličke crkve Đanu Lorencu Berniniju da predstavlja Vatikan kao trijumfalnu sila, mafija je koristila arhitekturu da pokaže svoju moć.
Mafijaši su promenili izgled italijanskih gradova, pustošeći pejzaže betonom kako bi potvrdili svoj autoritet. Jer mafijaška arhitektura, kao i sve aktivnosti klanova, ima svoju sintaksu, logiku i funkciju.
Bernini je dizajnirao sjajnu Fontanu četiri reke na rimskom Piaca Navona i trgu Svetog Petra. Ćianćimino, koji nije bio ni umetnik ni arhitekta, odobrio je izgradnju 4.000 stambenih blokova u Palermu, od kojih su gotovo polovinu izgradile kompanije koje su direktno povezane sa klanovima Koza Nostra.
Novinari Gardijana su putovali u mesta na jugu Italije koje imaju istoriju organizovanog kriminala, gde dokazi mafije leže u izuzetniim rezidencijama iz 19. veka, betonskim blokovima i u desetinama nedovršenih i oronulih građevina na obalama spektakularnih plaža, gde je mafijašima koji su imali veze među ljudima sa vlasti bilo dozvoljeno da grade.
I tamo se može videti da je mafija gradeći vile na taj način demonstrirala svoju silu i moć poput monarha i diktatora.
''Vreće Palerma'' su najverovatnije najklasičniji primer kako je sicilijanska mafija naružila pejzaže kroz građevinske projekte koji su, nakon što su uzeli novac za njihov završetak, obično ostali nedovršeni.
Krajem 1970-tih, mafijaški bos Mikele Greko, koji je imao nadimak ''papa'' i bio šef Kupole, upravnog tela Koza Nostre, želeo je da gradi na Pico Seli, u blizini Palerma.
Kako navode tužioci, Greko je dao svoj blagoslov za izgradnju 314 ilegalnih vila. Kada su vlasti počele da istražuju šemu, već je bilo kasno. Polovina je bila izgrađena, a druga polovina je nedovršena.
Mafijaška arhitektura nije samo pokazivanje moći, već i visoko profitabilno poslovanje klanova koji su, zahvaljujući korupciji u javnom sektoru i građevinskim firmama, direktno ili indirektno povezanim sa organizovanim kriminalom.
Stvari su se menjale kada su mafijaši gradili kuće za sebe. Njihove vile su reflektovale karakter klana koji su oni predstavljali.
Vile sicilijanskih i Kamora bosova, na primer, bile su dizajnirane tako prikazuju moć sa estetskog stanovišta - veličanstvene vile koje liče na one što su imali prinčevi ili velike vojvode.
U gradu Kazal di Prinčipe, teritoriji jednog od najmoćnijih klanova Kamora, po kome je napravljena TV serija Gomora, bos svih bosova Valter Sciavone sagradio je vilu koja je bila precizni model kuće Tonija Montane, izmišljenog gangstera koga je igrao Al Paćino u filmu Brajana De Palme ''Lice sa ožiljkom'' (Scarface) - a poznata je čak i kao ''Vila skarfejs''.
Stefano Bonante, sicilijanski mafijaški bos, živeo je u luksuznim stanovima i vilama u Palermu, ali i je imao posede i širom obale u provinciji.
Njega je 1981. godine kalašnjikovim ubio jedan od najbrutalnijih ubica Koza Nostre Đuzepe Greko.
Za Greka nije bilo nikakve milosti, jednom prilikom je ubio oca i sina, a potom ih potopio u kiselinu kako bi se rešio njihovih tela. Skončao je od ruke bivšeg kolege iz ozloglašenog odreda.
Greko, koji se hvalio da je ubio oko 60 ljudi, posedovao je vilu visoku skoro 40 metara smeštenu na litici na obali Mongerbina. Vila, koja je sada oduzeta i napuštena, ima stepenište koje vodi direktno u more.
Greko je ubijao po naredbi, bosa svih bosova klana Korleonezi Slvatora ''Tota'' Rine.
On je takođe posedovao nekoliko vila, ali je odlučio da se zadrži u rezidencije u centru mesta Korleone, gde je i rođen. Čak je i ovde poruka bila jasna: šefovi mogu da grade bilo gde u svetu, ali oni su odlučili da svoje domove grade na svojoj teritoriji, čak iako je to bilo manje glamurozno.
Bos Kamore Đenaro Marino, koji je imao nadimak Makej, bio zaljubljen u tradicionalne ruske dače (vikendice). Sa bogatstvom koje je imao od dilovanja kokaina, on je veoma lako mogao da kupi prelepi planinski park Ruskeala, 185 milja od Sankt Peterburga.
Umesto toga, izabrao je da izgradi jedno u svom uporištu u kvartu Sekondiljano, jednom od najdegradiranijih područja u Napulju. Usred smeća i prljavštine Marino je sagradio rusku vikendicu okruženu skupim libijskim palmama.
Na četiri minuta od Marinove dače, još jedan moćni bos Kamore, Kosimo di Lauro, koji je bio poznat i kao ''dizajner don'' zbog svoje velike strasti za modernom garedrobom, živeo je u vili koja je sagrađena u starom pompejskom stilu, a terasa mu je gledala na Vezuv.
Ali ne vole sve mafije da se pokazuju kroz arhitekturu. Bodosvi kalabrijske mafije, Ndrangeta, jedna od najmoćnijih kriminalnih organizacija na svetu, zauzimaju drugačiji pristup. Kalabrijski klanovi imaju filozofiju koja je dijametralno suprotna filozofiji njihovih sicilijanskih i kampanijskih kolega.
Ndrangeta zna da izvrstan ili impozantan dom izaziva zavist, osećaj koji kalabrijski šefovi žele da izbegnu u opštoj populaciji.
Jedan od kalabrijskih bosova, Antonio Pele, živeo je u mračnom domu koji je izgledao poput džinovske cementne kocke u gradu San Luka. Pele je želeo da se kamuflira, a jedan od razloga je taj što Ndrangeta više voli bunkere od luksuznih vila na moru.
Decenijama je kalabrijska mafija planirala i izgradila složene gradove-ogledala ispod svojih sela. Podzemlje sa kliznim stepeništem, skriveni šahtova povezani nepreglednim tunelima koji se spajaju i razdvajaju, vodeći ka izlaznim putevima među kanalizacionim sistemom. U poslednjih 30 godina, italijanske vlasti otkrile su više od 400 bunkera u Kalabriji, koje su istražitelji opisali kao ''dela vrhunskog inženjeringa''.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
