Sve je počelo antirežimskim demonstracijama na današnji dan 2011. godine. Sirijski narod, ohrabren revolucijama u Tunisu i Egiptu, ustao je protiv režima predsednika Bašara al Asada. Tada su mnogi verovali da Asad neće dugo odolevati pobuni, ali je ona prerasla u pogubni rat koji i dalje traje.
Protesti su počeli u gradu Dara kada su bezbednosne snage pritvorile grupu dečaka optuženih da su zidove škole oslikali antivladinim grafitima, ali su se brzo proširili. Naredno poprište bio je grad Homs, gde su u junu 2011. prvi put pobunjenici preuzeli kontrolu nad jednim gradom na severoistoku.
Avgusta 2011. američki predsednik Barak Obama predložio je Asadu da da ostavku i naložio zamrzavanje sredstava sirijske vlade.
U julu 2012. borbe su se proširile i na drugi po veličini sirijski grad Alep. Pobunjeničke snage su u martu 2013. osvojile grad Raku u kome je stotine ljudi ubijeno u napadu hemijskim oružjem u periodu od avgusta do septembra 2013.
U to vreme broj sirijskih izbeglica registrovanih u UN dostiže dva miliona.
Januara 2014. šire se unutrašnji sukobi među pobunjenicima, koji se dele na niz islamskih grupa i frakcija s jedne strane i Islamsku državu sa druge.
Dve runde mirnovih pregovora na čelu sa posrednikom UN i Arapske lige Lahdarom Brahimijem propadaju februara 2014. u Ženevi, u junu Asad na predsedničkim izborima odnosi ubedljivu pobedu.
Tada i Islamska država počinje da se širi po Iraku i Siriji, a u septembru 2014. koalicija na čelu sa SAD počinje vazdušne napade protiv meta džihadista, dok godinu dana kasnije Rusija počinje svoje udare u Siriji kao znak podrške Asadovim snagama.
Početkom februara 2016. počeli su indirektni pregovori između sirijske vlade i opozicije u Ženevi, ali su propadali posle nekoliko dana, zbog sirijske vojne ofanzive u Alepu.
SAD i Rusija su 22. februara najavile delimičan prekid vatre u Siriji, koji je počeo 27. februara, a juče su u Ženevi nastavljeni indirektni mirovni pregovori.
Sukobi u Siriji imaju veliki uticaj na globalnu politiku, jedan od njih je uspon Islamske države koja je izazvala strah i teror širom sveta. Islamska država predvodila je terorističke napade od Francuske pa sve do Jemena. I što najviše zabrinjava, na hiljade Evropljana im se pridružuje.
Veliki talas izbeglica koji se ne smanjuje doveo je u pitanje otvorenost evropskih granica, ali je vratio na velika vrata i ksenofobiju.
Rusija je danas počela da povlači svoje snage iz Sirije, što su Savet bezbednosti UN i Iran ocenili kao pozitivan korak i znak da bi prekid neprijateljstava mogao da se održi.
(Tanjug)
