Evropa je sada zahvaćena izbegličkom krizom izazvanom avanturizmom Vašingtona na Bliskom istoku i postaje sve više sumnjičava prema svom dugogodišnjem partneru s one strane Atlantika. S druge strane, sporazum o trgovini i investicijama TTIP samo dodaje ulje na vatru, piše američki istoričar i istraživač Erik Zues u svom članku za „Global riserč“.
„Evropska javnost se protivi američkom bombardovanju, zbog kojeg se talas izbeglica slio u Evropu. Evropski lideri počinju da se distanciraju od saveza sa SAD“, ističe Zues.
Američki autor citira reči Ajada Jamala el Dina, član iračkog parlamenta:
„Mora se prekinuti sa pritiskom na sirijski režim, koji se bori protiv Islamske države. Oni ne treba da pokušavaju da ojačaju Slobodnu sirijsku armiju (FSA). FSA ne postoji, u Siriji i Iraku, postoji samo Islamska država. Ne možeš da se boriš protiv ID u Iraku, a da je podržavaš u Siriji. Postoji jedan rat i jedan neprijatelj. SAD bi trebalo da odustanu od svog licemerja. Ljudi nisu glupi“.
Zues naglašava da je istina da je krajnji cilj Vašingtona u Siriji smena ruskog dugogodišnjeg saveznika Bašar el Asada, a ne poraz Islamske države.
„Dakle, američki senator i poznati rusofob Džon Mekejn poziva sada Baraka Obamu da se suprotstavi Rusima u Siriji. Mekejn je pozvao na uspostavljanje zone zabrane letova ruskih aviona i zabranu bombardovanja džihadista koji imaju podršku SAD, a koje američka Vlada i dalje eufemistički naziva ’Slobodnom sirijskom armijom‘“, dodaje Zues ironično.
Neobično je da Mekejn upire prstom u Rusiju za bombardovanje ratnika FSA koje je obučavala CIA, a pre nekoliko nedelja Pentagon je objavio da nema pojma o lokaciji „umerenih“ sirijskih pobunjenika koje je obučavala CIA, a koji bi mogli da prebegnu ili u Al Kaidinu „filijalu“ Nusra front ili u Islamsku državu.
Ali, to je samo „teško problematično ’nasleđe‘ za Obamu — njegov rat protiv Rusije, preko zbacivanja Gadafija, zatim Janukoviča, pokušaja da se zbaci Asad — sada, kao rezultat izbegličke krize, vodi ka raspadu zapadne alijanse“, naglašava Zues.
On se u tekstu osvrnuo i na TTIP, trgovinski sporazum koji je američka administracija predložila evropskim partnerima, a po kojem bi međunarodne korporacije mogle da tuže nacionalne vlade i čiji bi krajnji ishod bio da se pravosnažne odluke postave iznad zakonodavstva svake članice, što bi dovelo do toga da međunarodne korporacije vladaju svetom.
Postalo je jasno da Vašington planira da transformiše Evropu u svom dvorištu, nameće svoja pravila i propise članicama EU i zaspe ih rekom izbeglica sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike.
Postoji nešto zaista sumnjivo u trgovinskoj politici Vašingtona i njegovim vojnim planovima. Ali sve više i više glasova iz Evrope stavlja znak pitanja na američku politiku, zaključuje Zues.
