On je, u svojoj knjizi "Ostati čovek u politici" naveo da nije tačno da svi političari ulaze u politiku zbog privilegija, već mnogi imaju druge, mnogo više motive.
Profesor Sedmak je, na osnovu studije koja bazira na izjavama 16 političara više partija i političkih struja, došao do zaključka da su često političari tužni jer nisu postigli ono što su imali nameru da učine. Političar je konfrontiran da se od njega puno očekuje, da spoznaje sve probleme i da može da ih reši, ali oni su ljudi kao i svi ostali, kaže profesor. Ta velika očekivanja građana predstavljaju veliki teret po političare.
Takođe, kako ukazuje, političari koji nemaju drugo zanimanje suočeni su i sa strahovima za svoju egzistenciju. Šta ako ste 25 godina bili gradonačelnik i onda izgubite na izborima, pita se profesor. Zato političari moraju da uvek imaju izlaznu strategiju, ali kada to čine, onda često nailaze na kritiku okoline, objasnio je on.
Zbog svega toga političari su veoma preopterećeni, kako psihički, tako i socijalno, zaključio je profesor. Što se psihičkog opterećenja tiče Sedmak je došao do zaključka da gotovo svi političari spavaju premalo, malo se kreću, ali zato jedu mnogo. Isto tako, političar je suočen sa stalnim pitanjima građanima i njihovim očekivanjima da im može rešiti probleme, ali i pored najbolje volje to ne mogu učiniti.
Sedmak je takođe ukazao da nijedan političar ne može u potpunosti da sagleda kopletnu oblast za koju je nadležan, te je stalno u strahu da može, kod jednog detalja, biti uhvaćen u neznanju.
