Jedino je u Koruškoj opao broj kriminalnih dela (0,4), dok je u svim ostalim pokrajinama broj prekrašaja u velikom porastu, a u pojedinim je jednostavno eksplodirao. Vodeće opštine u kojima je došlo do porasta kriminala od 20 do čak 30 posto su St.Pelten, Ajzenšat i Vaidhofen na Ibu.
Povezanost porasta kriminala sa većim brojem stranaca u zemlji je činjenica koju niko ne osporava. Alarmantno je povećanje kriminalnih dela upravo kod azilanata, 54,2 posto ili 22.289 prijava samo tokom prošle godine. Među njima je najviše prestupnika iz Avganistana, starosti između 14 i 17 godina.Stranci su sveukupno počinili najveći broj krivičnih dela, čak 105.551 hiljadu što je za 13,7 posto više nego 2016. godine. Nejveći broj prestupnika su građani Rumunije koji žive u Austriji.
Svakih 90 minuta u Austriji se dogodi jedna provala. Iako je broj provala u manjem padu ipak i dalje ostaje glavna noćna mora širom Austrije. Najveće uporište provalnika je i dalje austrijska prestonica Beč, gde je zabeleženo 6.173 provala, od strane 342 Austrijskih i 1.715 stranih državljana.Ovako zabrinjavajući porast kriminala u Austriji i sve ugroženija bezbednost građana zahtevaju jačanje policijskih i snaga bezbednosti, iako je procenat rešenih slučajeva više nego dobar.
Austriji je zbog novonastale situacije neophodan veći broj policijskih službenika jer broj od 23.000, odnosno jednog policajca na 400 stanovnika, nije ni izbliza dovoljan. Poređenja radi u Bavarskoj je taj odnos jedan policajac na 300 stanovnika, što rezultuje znatno većom stopom rešenih slučajeva.
Ministar spolnjih poslova Volfgang Sobotka je u svojim ranijim izjavama najavio porast kriminala, i naveo da se situacija po pitanju bezbednosti u budućnosti mora dodatno poboljšati.
K.A.
