On je ukazao da je i broj otvorenih postupaka smanjen sa 64.000 na 31.500.
Smanjenje broja zahteva za međunarodnu zaštitu, prema Tauheru, dokaz je da su posledice migrantske krize prevaziđene.
"Krećemo se velikim koracima u pravcu nomalnog stanja", konstatovao je on.
Prema njegovim rečima, od oko 155.000 zahteva za azil, koji su od početka 2015.predati, do kraja prošle godine rešeno je već 80 odsto.
Tim putem BFA želi da se dalje kreće, a sa 31. majem ove godine ova ustanova želi da smanji broj otvorenih procesa rešavanja molbi na ispod 15.000, čime bi se vratila na nivo koji odgovara veličini institucije.
Nakon toga, dodao je Tauhner, BFA želi da garantuje da postupak rešavanje molbe neće trajati više od šest meseci, a trenutno je još na 6,6 meseci.
On je ukazao i na trend negativnih odluka. Tako je na molbe za dobijanje azila bilo za osam odsto manje pozitivnih odgovora, dok je broj negativnih odluka porastao za 37 odsto.
Tauher je kazao da je to i potvrda za tvrdnje da je tokom krize 2015. bilo različitih migrantskih talasa, među kojima su bila lica iz Nigerije ili Pakistana koji gotovo da nemaju šansu na dobijanje azila.
Kao cilj za 2018. godinu on je naveo smanjenje broja povratnika, odnosno tražilaca azila koji bi, nakon negativne odluke, napustili zemlju.
Prošle godine je zabeleženo 11.974 povrataka, od čega 42 odsto dobrovoljno, a 58 prisilnim merama.
Ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl najavio je restriktivniju politiku azila, navodeći da većina stanovništva to želi.
Izneo je nameru za izmenu Zakona o strancima, koja bi trebalo da omogući brže rešavanje zahteva za azil.
Tako treba i da omogući analizu geo-podataka, ali i lakše utvrđivanje starosti, te i mogućnost oduzimanja novca tražioca azila.
Kikl se, na konferenciji za štampu, izjasnio za "koncentrisanje" podnosilaca molbi za azil u centre, što je izazvalo birne reakcije, jer su mu pojedini prebacivali da je svesno izabrao tu reč koja se vezuje za koncentracione logore.
On je, međutim, odbacio te tvrdnje i kazao da nije želeo da provocira, već da je govorio o mestima na kojima bi se na jednom prostoru smestile sve osobe, i da to ima za cilj veću bezbednost u Austriji, ali i lakše dostavljanje odluka na
zahteve za azil.
Opozicija je tražila od Kikla izvinjenje za ovu nepromišljenu izjavu.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Reuters/Michael Dalder/File Photo
NE PROPUSTITE
