Uz izveštaj komisije Džona Čilkota, objavljena su nova dokumenta koja otkrivaju jednu stranu odnosa Buša i Blera, pošto su objavljena samo pisma Blera Bušu, ali ne i Bušovi odgovori.
U dokumentu na šest strana koje je britanski premijer poslao Bušu 28. jula 2002. godine, Bler je rekao da bi učinio "bilo šta" za uklanjanje iračkog predsednika Sadama Huseina s vlasti.
"Svrgavanje Sadama je ispravna stvar koju treba uraditi", napisao je Bler i dodao da važno pitanje nije kada, nego kako.
U to vreme, Bler je britanskom parlamentu i javnosti govorio da još nije doneta nikakva odluka o ulasku u rat protiv Iraka.
"Biću uz vas kako god. Ali ovo je trenutak da otvoreno procenimo teškoće. Planiranje ovoga i strategija su najteži do sada. Ovo nije Kosovo. Ovo nije Avganistan. Nije čak ni Zalivski rat", napisao je Bler Bušu.
Vođstvo Laburističke partije je kritikovalo Blera što je previše podržavao američke saveznike. Bler je Bušu dao važnu političku podršku mesecima pre invazije koja je počela u martu 2003, a odlukom da pošalje britanske snage, dao je značajnu vojnu podršku operacijma pod vođstvom SAD.
Bler je u pismima, od koji su mnoga bez datuma, često govorio o nedostatku političke i javne podrške invaziji na Irak.
"Mnjenje u SAD je jednostavno rečeno na drugoj planeti od mnjenja ovde u Evropi ili u arapskom svetu. U Britaniji sada ne mogu budem siguran u podršku Parlamenta, partije, javnosti ili čak nekih u Kabinetu. A ovo je Britanija. Generalno u Evropi, ljudi jednostavno nemaju isti osećaj hitnosti posle 11. septembra kao ljudi u SAD", napisao je britanski premijer u pismu od 28. jula 2002.
Bler je pokušao da ubedi Buša da bi najbolji način da dobiju podršku bio da to pitanje iznesu pred Savet bezbednosti UN i da bi tako mogli da Sadamu daju rok da dozvoli pristup inspektorima UN za oružje bez bilo kakvih uslova. "On bi to verovatno uprskao i ne bi ispunio rok, a ako bi istupio posle roka, mi bismo jednostavno odbili da napravimo sporazum", rekao je Bler.
Britanski premijer je, ipak, izgledao uveren da bi na kraju dobio podršu javnosti isticanjem pretnje koju predstavlja Sadam.
"Ako sumiramo sve dokaze za oružje za masovno uništenje, dodamo njegove pokušaje da obezbedi nuklearnu sposobnost i da, kao što je izgleda moguće, dodamo vezu s Al Kaidom, biće to ovde veoma ubedljivo", napisao je Bler.
Blerova vlada optuživana je da je preuveličavala obaveštajne podatke o navodnom oružju za masovno uništenje koje je imao Sadam Husein da bi dobila podršku za invaziju Iraka. Takvo oružje nije nađeno u Iraku.
Bler je smatrao da bi trebalo imati jedinstvenu strategiju stalnog fokusiranja na ličnost Sadama i da bi poruka trebalo da bude: "On je loš, mi samo dobri, on će izgubiti, mi ćemo pobediti".
U drugom dokumentu, Bler je Bušu postavio neka "vojna pitanja", kao što je da li postoji plan kako reagovati ako Sadam upotrebi oružje za masovno uništenje protiv SAD ili iračkog naroda, ako napadne Izrael, ako uništi iračke izvore nafte, ili kako razdvojiti rivalske grupe u Iraku
U rukom pisanoj dopuni te liste, Bler je pitao da li postoji plan za "izbegavanje civilnih žrtava".
Takođe je pitao da li će posle invazije biti uspostavljena nova iračka vlada ili će SAD voditi tu zemlju, i kakvu iračku vladu žele na srednji rok.
U kasnijim pismima objavljenim u Čilkotovom izveštaju, Bler je upozorio Buša da islamski ekstremisti imaju koherentnu političku strategiju povezanu s njihovim vojnim ciljevima, što im omogućava da iskoriste antizapadno raspoloženje u islamskom svetu.
"Loša vest je da i dalje postoji visok nivo pogrešnog shvatanja nas i naših motiva, i činjenice da mi želimo isto što i oni: slobodan Irak", napisao je Bler.
Čilkotova komisija je u izveštaju koji je posle sedam godina rada objavila u sredu, ocenila da je Velika Britanija ušla u rat u Iraku na osnovu loših obaveštajnih podataka i s potpuno neodgovajućim planiranjem, kao i da se priključila invaziji pre no što su iscrpljene mogućnosti mirnih opcija razoružanja.
U ratu u Iraku do 2009. godine poginulo je 179 britanskih vojnika, gotovo 4.500 Amerikanaca i više od 100.000 Iračana.
