Za vreme Hladnog rata, svi stanovnici sveta su bili zabrinuti da će dve supersile, SAD i Sovjetski Savez, jednog dana započeti nuklearni rat, koji će obasuti svet radioaktivnim otpadom. Iako ta zabrinutost više nije kao nekad, još uvek postoji na hiljade nuklearnih bojevih glava i postojaće dok god se ne izmisli neko oružje koje može da ih onesposobi.S tim na umu, zar ne bi trebalo da budemo zabrinuti zbog „nuklearne zime“ koja bi mogla da nastupi nakon višestrukih nuklearnih eksplozija širom sveta? Ne baš, kaže naučnik i stručnjak.
„Još uvek možemo da nahranimo sve“, rekao je prof. Džošua Pirs sa Tehnološkog univerziteta u Mičigenu.„Ljudi istražuju mogući rizik od katastrofe već neko vreme“, rekao je Pirs „ali većina onoga što se navodi je mračno i apokaliptično. Nema nikakvih pravih rešenja“. Zato je prof. Pirs ispitao moguće scenarije sudnjeg dana – super vulkane, nuklearnu zimu, nagle klimatske promene – otkrivši da prognoza za čovečanstvo i nije tako strašna.Pirs je u svojoj knjizi „Nahraniti ljude bez obzira na sve“ naveo svoja istraživanja i rekao da treba da gledamo pozitivno.
„Istražili smo najgore moguće slučajeve i zapitali se „Da li je moguće nahraniti sve ljude nakon kolapsa poljoprivrednog sistema?““, rekao je prof. Pirs. „Sva istraživanja do sada su se svodila na skladištenje hrane i nagomilavanje konzervi. Međutim, za globalne katastrofe, potrebno je zaliha za bar pet godina“.
Dakle, na globalnom nivou nije izvodljivo zamisliti da svako poseduje tolike zalihe. Porodice jednostavno nemaju ni resurse ni prostor da se pripreme na taj način, a takav vid skladištenja bi takođe doveo do porasta cena hrane (zbog nestašice) i još većeg siromaštva.
Možda vam se neće svideti ono što ćete jesti, ali ne brinite. Pirs je rekao: Ako bi Sunce bilo pomračeno nekoliko godina, to bi dovelo do smrti svih biljaka, ali ljudi bi preživeli.Na univerzitetu je dalje navedeno:
Nakon posmatranja pet katastrofa koje bi uništile useve (nagle klimatske promene, superkorenje, superbakterije, superštetočine i superpatogeni) i tri događaja koji bi suzbili sunčevu svetlost (erupcija supervulkana, udar asteroida ili komete ili nuklearna zima), Pirs je rekao da svi ljudi na Zemlji mogu da se hrane pet godina. To je sasvim dovoljno vremena da se planeta oporavi i ponovo pokrene poljoprivreda.
„Posmatrali smo samo tehničku održivost – ignorišući društvene probleme koji trenutno uzrokuju glad i smrt miliona ljudi svake godine“, rekao je Pirs.
Kako će planeta nahraniti na milijarde usta? To će učiniti menjanjem tradicionalne hrane za bakterijsku sluz i bube.
„Došli smo do dva primarna vida rešenja“, rekao je Pirs. „Možemo pretvoriti postojeća fosilna goriva u hranu tako što ćemo uzgajati bakterije na njima i jesti bakterijsku sluz ili hraniti pacove i bube njome, a zatim jesti njih“.Drugi i mnogo lakši vid rešenja predstavlja korišćenje parcijalnog truljenja vlakana drvenastih biljaka za uzgajanje pečuraka za ishranu ili hranjenje insekata, pacova, krava ili živine.„Sva drveća će umreti zbog nedostatka svetlosti. Ako budemo koristili mrtva drveća, moći ćemo nahraniti bube ili pacove, a zatim i nešto iznad njih u lancu ishrane“, rekao je on, „ili prosto možemo jesti bube“.(Webtribune.rs)
