CRNOJ GORI KRIVE ŽRTVE: Moraju da vrate odštetu za poginulog u NATO bombardovanju
Foto: Profimedia

Sporna odluka

CRNOJ GORI KRIVE ŽRTVE: Moraju da vrate odštetu za poginulog u NATO bombardovanju

Planeta -
Država je proglašena odgovornom za pogibiiju Manojla Komatine jer nije zaštitila svoje građane, ali već sledeće godine Vrhovni sud je ukinuo tu presudu

PODGORICA - Porodica Manojla Komatine, poginulog u NATO bombardovanju Murina u Crnoj Gori, po najnovijoj sudskoj presudi mora državi da vrati, 16 godina kasnije, preko 70.000 evra koje je dobila kao odštetu.

"NATO mi je ubio oca, sada oni hoće još jednom da ga ubiju", revoltirano priča Ljubomir Komatina, a prenosi Radio Dojče Vele. Njegov otac Manojlo poginuo je u NATO bombardovanju crnogorske varošice Murino, 30. aprila 1999. godine. Porodica je, kao odštetu za duševne bolove, na osnovu pravosnažne presude dobila ratnu odštetu od 69.000 evra, ali država Crna Gora sada traži novac nazad.

Porodica Komatina dobila je, naime, ratnu odštetu jer su izgubili člana porodice pošto ih država nije upozorila na NATO bombardovanje. Alijansa je tokom 72 dana napada najavljivala svoje mete, tako da je država znala da će Murino biti bombardovano. Ali, za razliku od ostalih mesta, ona meštane varošice na severu Crne Gore nije upozorila na opasnost. To je bio osnov da Komatine 2008. godine od države zatraže odštetu.

Pravna bitka je trajala četiri godine i, posle tri suđenja, priču su zaključili pravosnažnom presudom u svoju korist. Država je proglašena odgovornom za to što nije zaštitila svoje građane. Ali, već naredne godine tužena strana zatražila je reviziju postupka na Vrhovnom sudu koji je ukinuo sve nižestepene presude. Potom Osnovni sud nalaže protivizvršenje, odnosno vraćanje novca. Komatine moraju da vrate odštetu i dodatno plate sudske troškove od 5.000 evra.

"U ovom slučaju Osnovni sud krši i ignoriše Zakon o obligacionim odnosima, koji propisuje da se ono što je primljeno za takav vid štete ne vraća", kaže Velja Murić, advokat porodice Komatina. "Nameravam da idem do kraja, a to znači da čekam odluku po mom prigovoru, zatim odluku Ustavnog suda povodom Ustavne žalbe na presudu Vrhovnog suda i, konačno, posle svega nameravam da se obratim Sudu za ljudska prava u Strazburu za šta imam potpuno opravdan pravni osnov", najavljuje Murić i pritom optužuje sudstvo da radi u korist jedne strane – visokih državnih vlasti.

Direktorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević, koja u Crnoj Gori rukovodi aktivnostima Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratova na području bivše Jugoslavije (REKOM), kaže za DW da je slučaj porodice Komatina primer negativne prakse Vrhovnog suda Crne Gore. Ona tvrdi da sud u primeni prava ima nepotrebnu tendenciju da stane u zaštitu "državnih interesa", državnog budžeta što je, navodi Uljarević, skandalozno i krajnje društveno opasno.

"Naravno, više je nego jasno da je ta odluka Vrhovnog suda u suprotnosti sa zaštitom društvenih vrednosti, duboko vređa žrtve, a u osnovi ima sve elemente diskriminacije. Država Crna Gora je u konkretnom slučaju odgovorna u ravni građansko-pravne materije i tu bi trebalo da su stvari jasne", zaključuje Uljarevićeva.

Postavlja se i pitanje zašto država sada traži vraćanje odštete i zašto, ako smatra da je to pravno moguće, nije odmah reagovala po objavljivanju pravosnažne presude. Ljubomir Komatina veruje da postoje dva razloga - da država ne bi morala da plati odštetu i drugim porodicama koje su izgubile najmilije u NATO bombardovanju kao i politički pritisak.

"Druge porodice su već tužile državu, a najavljuju da će, kao i mi, ići do Strazbura", uveren je Manojlov sin koji je dugo bio opozicioni odbornik u Plavu. Pored Manojla, u bombardovanju Murina poginulo je još pet osoba.

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja
track