Svetska finansijska tržišta se spremaju za novi šok koji bi mogao da izazove švajcarski franak, sličan onom od 25. januara ove godine kada su u još veće brige gurnuti svi dužnici u švajcarcima. Švajcarska narodna banka (SNV) razmišlja o ponovnoj intervenciji na tržištu kako bi se zaustavio rast franka, koji švajcarske proizvode čini sve skupljim na izvoznim tržištima. Stoga je izvoz u prvom tromesečju ove godine pao 2,6 posto, a Švajcarska je, po svemu sudeći, ušla u recesiju. Naime, u prvom kvartalu ove godine švajcarski BDP je pao za 0,2 posto, a svi podaci govore da je minus zabeležen i u drugom kvartalu.
Izgubili 50 milijardi
Time je Švicarska ušla u tehničku recesiju koja je po definiciji određena kada BDP uzastopno padne dva kvartala. Podsetimo, švicarski guverner Tomas Džordan objavio je sredinom januara ove godine da više neće braniti kurs franka u odnosu na evro – godinama je SNV držala odnos evro-franak 1,2:1.
Posledice prejakog franka odrazile su se na pad švajcarske provrede koje je zbog poskupelih proizvoda postala manje konkurentna. Sada je novi uzlet franku dala i grčka kriza. Naime, bogatiji Grci u poslednje vreme su svoje milione eura pohranili u Švajcarskoj, što je smanjilo vrednost evra i dodatno ojačalo franak.
Iz švajcarske industrije upozoravaju da je jak franak ugrozio 30.000 radnih mesta, a Švajcarska narodna banka u prvih šest meseci zbog prejake valute izgubila 50,1 milijardu franaka (47,4 milijardi eura). Čini se da je sazrelo vreme za novu intervenciju za slabljenje franka.
Franak jako precenjen
– Ako bude potrebno zbog novčano-političke situacije, spremni smo da intervenišemo. Jasan signal za to dali smo posle objave referenduma u Grčkoj, kada smo zabeležili sve veće prilive u sigurnu luku za novac – švajcarski franak – reako je Fric Curbrig, potpredsednik direktorijuma Švicarske narodne banke, u razgovoru za list “Finanz und Wirtschaft“.
U kriznim situacijama ljudi se tradicionalno okreću zlatu, dolaru i ponajviše švajcarskoj valuti. Investitori su u poslednje vrijeme okrenuli leđa zlatu tako da je ono na sve manjoj ceni, a ulaganja u dolar i franak i dalje rastu.
Posledica toga je da je franak “jako precenjen”. Vlada je fiksirala kurs franka za dužnike, ali samo na godinu dana i ta mera istječe u februaru. Do tada spas za dužnike može biti samo slabljenje franka kroz intervenciju narodne banke. Tome u prilog idu i parlamentarni izbori, koji su raspisani za 18. oktobar ove godine.
Precenjeni kurs franka koji ugrožava privredu biće glavna predizborna tema.
