Detaljni dijagnostički podatci trebalo bi da stignu do do ponoći, pa će inžinjeri ESA do jutra analizirati šta je tačno pošlo naopako prilikom sletanja.
Iako sonda verovatno neće uspeti slati naučne podatke, ESA će izrazito koristiti detaljna dijagnostika sletanja, kako bi se sledeće planirano sletanje na Mars, a planirano je za 2020. godinu, odvilo bez problema. Tada bi na Mars ESA i ruska svemirska agencija Roskosmos trebalo da spuste ExoMars Rover, znatno složeniji i skuplji instrument od jednostavne sonde Skijapareli.
Iako se neki od ESA naučnika još ne predaju, i nadaju da će biti moguće uspostaviti vezu sa sondom, agencija je prekinula prinos uživo i najavila kako će se medijima obratiti tek u četvrtak u 10 ujutro.
Više nito ne spominje mogućnost da sonda stupi u kontakt s NASA satelitom. Pojedini nagađaju da je sonda zapravo uništena. Ipak, za sada ostaje nam samo da nagađamo šta se zaista dogodilo.
Podsetimo, Evropska svemirska agencija saopštila je nedavno da je započela eksperimentalno istraživanje u poslednjoj fazi priprema za sletanje na Mars, u sklopu evropsko-ruske misije ExoMars 2016
Cilj istraživanja je prikupljanje fotografija Marsa i izvođenje naučnih eksperimenata na njegovoj površini, kao i testiranje tehnologije za budući evropski rover koji će biti poslat na Mars.
ESA je 2003. godine poslala na Mars britansku sondu "Beagle 2", ali je ona nestala sa radara odmah po sletanju na Crvenu planetu.
Misiju ExoMars 2016 zajedno vode ESA i ruska svemirska agencija Roskosmos.
(Jutarnji/Beta)
