Oštar odgovor Rusije na obaranje njenog aviona Su-24, u stvari, odražava rastuću nervozu kod dela ruskih političara u vezi percepcije dugoročne pretnje koju predstavljaja politički islamizam turske vlade, koja ima široke regionalne i globalne ambicije i izvan Sirije
U suprotnom, bilo bi prilično lako popustiti i ublažiti napetost odmah nakon incidenta. Pošto nije bilo kontrole štete, mora se pogledati dublje i dalje da bi se razumeli pravi razlozi za zaokret u tursko-ruskim odnosima.
Problem prevazilazi gubitak aviona i člana posade, i u velikoj meri se svodi na duboke sumnje ruske strane o stvarnim motivima i ambicijama aktuelnih političara u Turskoj. Kao prvo, Rusija je očigledno zabrinuta zbog buduće politike Turske, obzirom na jak naglasak aktuelnog turskog rukovodstva na populizmu, ideološkom fanatizmu i tvrdokornom islamizmu. Rusija zazire od prelivanja uticaja nametljive politike turskih islamista u regionu i šire, posebno jer je turska država velikodušno sponzoriše.
Moskva je nervozna zbog mogućnosti da turski aktivizam dopire duboko u srce Rusije u učvrsti svoj položaj u Centralnoj Aziji. To može biti vrh ledenog brega, ali verovatnoća povratka iskusnih boraca-džihadista koji su uz pomoć turskih posrednika otišli iz Rusije u Siriju, ostaje kao strašna pretnja za Moskvu.
Komentar ruskog predsednika Vladimira Putina, dan nakon incidenta sa avionom može baciti novo svetlo na fundamentalni problem koji otežava Turske veze sa velikim susedom na severu. "Problem nije u tragediji s kojom smo juče suočeni (obaranje Su-24), problem je mnogo dublji. Mi vidimo - i ne samo mi, uveravam vas da ceo svet vidi da sadašnje rukovodstvo Turske dugi niz godina ciljno vodi politiku islamizaciji zemlje", rekao je Putin.
On je odmah dodao da islam velika svetska religija, i u Rusiji jedna od tradicionalnih religija. "Mi sami podržavamo islam i nastavićemo da to činimo, ali reč je podršci radikalnim granama. To samo po sebi stvara veoma nepovoljnu sredinu, atmosferu koja se ne vidi na prvi pogled", rekao je Putin.
Putinove primedbe mogu objasne stvarne razloge za ruske postupke prema Turskoj u pozadini obaranja na Su-24. Oni se slažu sa široko raširenim mišljenjem u Rusiji da Zapad, a pre svega SAD, koristi političke islamističke mreže da oslabi i na kraju destabilizuje Rusiju. To takođe otkriva glavni problem unutrašnje i spoljne politike Turske, što se njen ideološki fanatizam u promovisanju političkog islamizma s vremena na vreme graniči radikalizmom i ekstremizmom. Iskreno, to ne služi ni interesima Turske niti koristi njenim saveznicima i partnerima.
Problemi koje Ankara ima sa nekima od zemalja u jugoistočnoj Aziji, Bliskom Istoku, Severnoj Africi, Persijskom zalivu, Balkanu i republikama srednje Aziji imaju mnogo veze sa ovakvim ideološkim opredeljenjem turske spoljne politike, koja je vršila grubo uplitanje u unutrašnje stvari drugih zemalja.
Međutim, oštra reakcija predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na Putinov komentar ukazuje na to da će se sadašnje rukovodstvo u Ankari i dalje držati ove pogrešne politike. Ergogan je rekao "Sirijsko pitanje je osnovno pitanje za nas, kao Irak, Egipat, Balkan, Krim i Kavkaz." Podsećajući na osmansku prošlost, turski predsednik je primetio su Bliski istok i Severna Afrika neodvojivi deo Turske.
Možda Erdogan i njegov islamisti to ne razumeju, ali ni nijedna zemlja u turskom neposrednom susedstvu i šire ne želi ovakvu vrstu uticaja koji je ravan otvorenom mešanju u njihove unutrašnje stvari.
Ranije ovog meseca, marokansko Ministarstvo unutrašnjih poslova je iznenada otkazalo arapsko-turski forum kome su trebali da prisustvuju turski zvaničnici, uprkos tome što su mnogi od njih već bili stigli u marokanski grad Marakeš. Razlog nije objavljen, ali se špekulisalo da Maroko nije želeo da da priliku gomili turskih islamista da pod maskom akademskog sastanka šire svoju radikalnu ideologiju domaćem stanovništvu.
Postoje razni primeri ove vrste; u mnogim zemljama su porasle sumnje u prave namere turskih islamističkih elita.Čak i u velikom broju zemalja zapadne Evrope i SAD, turski islamisti su bili angažovani u finansiranju i organizovanju muslimana unutar bliskoistočnih, afričkih i azijskih zajednica, kako bi stvorili marionetske grupe koje bi bile spremne da se mobilišu za političke ciljeve. Kada se suočio sa poteškoćama na domaćem frontu i inostranstvu, Erdogan se poslužio ovim grupama za organizovanje protestnih skupova u zapadnim prestonicama. Ovi tajna poslovi su izazvali prilične rasprave među u obaveštajnim zajednicama različitih zemalja, posebno u Evropi, gde živi mnogo turskih imigranata. To je navelo domaće vlade da preduzmu mere da spreče inicijativu Ankare koja narušava politiku integracije.
Način na koji Erdogan i njegova islamska politička braća reaguju na situaciju oko obaranja aviona se uopšte ne može se objasniti oprezom, budnošću ili nacionalnim interesima. Medijskim spinovanjem oni pokušavaju da ovo veoma osetljivo pitanje iskoriste za stvaranje herojske priče koja dodatno pojačava islamističku poruku publici u Turskoj i inostranstvu. Otvoreni kontrast između reakcije turskih vojnih krugova i islamističke vlade jasno pokazuje razilaženja njihovih interesa i motiva. Vojska ima puno razumevanje ozbiljnosti incidenta, i pokušava da ublaži napetost pažljivim pristupom, dok Vlada dodaje još goriva na vatru, da bi iskoristila uzavrelu nacionalističku i versku groznicu.
Obzirom da je nova vlada u Turskoj popunjena Erdoganovim pristalicama, nije verovatno da će se ova agresivna ideološka kampanja i nametljiv pristup spoljnoj politici uskoro promeniti. Međutim, krajnji rezultat je da dok Erdogan pobeđuje, Turska gubi.
(Autor: Abdulah Bozkurt/The Daily Zaman - priredio M. Đorđević)
