ATINA - Teška situacija u Grčkoj, koja se nalazi na dan od mogućeg bankrota ukoliko Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) do sutra ne isplati ratu duga od 1,5 milijardi evra, naterala je ugostitelje u letovalištima u toj zemlji da cene osnovnih usluga podignu i za 50 odsto.Tako je u Asprovalti u Solunskoj regiji hiljade srpskih građana dočekala cena sladoleda i kafe od čak 2,5 evra, a soka od tri do četiri evra.I giros duplo skupljiPored toga, za čuveni grčki specijalitet giros od ove godine, čak i na najjeftinijim kioscima hrane, potrebno je izdvojiti od 2,60 do tri evra. Turiste iz naše zemlje u Grčkoj su zatekli i neuređeni parkovi i nesređene plaže, koje su nekada nosile titulu najlepših u Evropi. Sve to je posledica teške ekonomske krize, koja je Grke zadesila još 2010, a zbog čega njihov ukupan dug prema međunarodnim kreditorima - Evropskoj centralnoj banci (ECB), MMF i članicama Evropske unije iznosi 242,8 milijardi evra.
ECB i dalje pomažePoziciju Grčke je u poslednja dva dana još neizvesnijom učinila odluka premijera te zemlje Aleksisa Ciprasa da raspiše referendum na kom će se 5. jula građani izjašnjavati o tome da li da Atina prihvati predloge međunarodnih kreditora. Brojni analitičari već su ocenili da Grci neće pristati na zahteve međunarodne zajednice, što njihovu zemlju neminovno vodi van evrozone, ali i u bankrot.Naime, Ciprasova iznenađujuća odluka šokirala je EU, a mnogi njeni čelnici istakli su da je on tako zatvorio vrata pregovorima. Juče je neimenovani izvor iz Evropske centralne banke obelodanio da je ta institucija već obustavila program pomoći Grčkoj, međutim, kasnije su čelnici te institucije saopštili da to ipak neće učiniti.Austrijski ministar finansija Hans Jerg Šeling ocenio je da je izlazak Grčke iz evrozone gotovo neizbežan nakon što su ministri evrogrupe odbili u subotu da produže rok programa finansijske pomoći toj zemlji.
Rezervni plan u javnost procurio tajni dokument evropskih čelnika „OPERACIJA ALBANIJA“: SPREČITI ŠIRENJE KRIZEU javnost je procurio dosad dobro čuvan plan da se tzv. operacijom „Albanija“ predupredi moguće širenje grčke krize, naročito na Rumuniju, Bugarsku, Kipar i Makedoniju. Ta ideja nema nikakve veze s državom Albanijom, a podrazumeva da bi EU mogla da krene u nacionalizaciju filijala grčkih banaka u tim zemljama kako bi bio zaveden nadzor i ograničenje prometa kapitala i bankarskih isplata. To za sada niko ne želi jer bi „širenje zaraze“ moglo potom pogoditi i dalje ranjive zemlje kao što su Portugal i Španija. Ali ako bi ECB prekinuo dostavu „svežeg novca“ grčkoj centralnoj banci, moguće je da bi ta banka automatski obustavila mogućnost da se kod nje novcem snabdevaju komercijalne banke. Svi očekuju da se to ne desi, ali je tim stručnjaka Evropske komisije ECB ipak, slično „Operaciji Hrvatska“ 2012, koja tad, srećom, nije morala da se primeni, sad pripremio „Operaciju Albanija“.
