U ranim danima Drugog svetskog rata većina sveta nije bila svesna šta se događa u nacističkom kampu Aušvic, a jedan je čovek odlučio da sam proveri šta se dešava iza bodljikave žice.
Poljski vojni kapetan Vitold Pilecki dobrovoljno se javio da uđe u logor, kako bi saznao ima li istine u glasinama o nemačkim zločinima.
19. septembra 1940. godine nemački vojnici su uradili upravo ono čemu se Pilecki nadao – uhvatili su ga na ulicama Varšave i deportovali u zloglasni logor. Naredne dve godine Pilecki je proveo u Aušvicu.
U dokumentu “Volonter Aušvica”, kog je komunističa Poljska decenijama držala tajnim i tek ga nedavno otvorila, piše kako je Pilecki opisao ulazak u Aušvic:
“Pozdravio sam se sa svime što sam do tada znao i ušao u nešto što nije bilo nimalo nalik bilo čemu što sam video.”
Njemu je brzo postalo jasno šta se zapravo događa u Aušvic – bila je to fabrika za ubijanje. Dodeljen mu je posao koji je podrazumevao i rad izvan logora, pa je uspevao da prokrijumčari izvještaje poljskoj vojsci.
Iz dana u dan njegovi su izveštaji bili sve jeziviji.
“Više od hiljadu novo pridošlih danas je poslato je u gasne komore. Tela su spaljena u novom krematorijumu”, napisao je Pilecki.
Vremenom, njegovi izveštaji su postali toliko strašni da je svima bilo teško da poveruju u sve šta je napisao. Aleks Storožinski, predsednik fondacije Kosciusko ispričao je kako je Pilecki izveštaji slao vojsci koja se skrivala po Varšavi.
“Mislili su da preteruje. Nisu mogli da veruju da postoje gasne komore, peći, da su im davali injekcije od kojih su umirali. Zvučalo je nestvarno”, rekao je Storožinski za NPR.
Kako nisu stizale naredbe da se logor uništi, Pilecki je zapisao: “Dalji ostanak ovde bi mogao biti jako opasan za mene” i tada je počeo da planira beg.
Usred noći 26. aprila 1943. godine Pilecki je pobegao s Janom Redzejem i Edvardom Ciselskim, dvojicom logoraša.
Trojka je pobegla kroz zadnja vrata kućice koja je služila kao pekara. Ispod logoraških uniformi imali su normalnu odeću, a sa sobom su poneli duvan koji su bacali iza sebe kako ih psi ne mogli nanjušiti.
Nakon bega Pilecki se vratio u vojsku i napisao opširan izveštaj o Aušvicu, ali je 1945. godine pristao na špijunažu i prikupljanje tajnih informacija o Rusima u Poljskoj.
Komunistički režim u Varšavi ga je uhvatio i Pilecki je nakon suđenja osuđen na smrt. Pogubljen je u varšavskom zatvoru Mokotov, 25. maja 1948. godine.
Razlog zbog kog je njegova priča o infiltraciji u Aušvic ostala relativno nepoznata je taj što je komunistička vlast cenzurirala spominjanje njegovog imena u javnim dokumentima, a ta je zabrana trajala sve do pada Berlinskog zida.
(Express.hr)
