LONDON - Teroristička organizacija Islamska država (ISIL) našla je nov izvor prihoda: počela je da prodaje tela poginulih njihovim porodicama, a građane Rake, sirijskog grada koji su pretvorili u "prestonicu" svog kalifata, primoravaju da plaćaju svakojake novčane kazne po raznim osnovama.
Islamisti prodaju tela poginulih Kurda njihovim porodicama po ceni od 10.000 do 20.000 dolara, saznaje nemački FAZ.
I izveštaj britanskog Gardijana o životu u Raki takođe navodi da se džihadisti suočavaju s finansijskom krizom i da pokušavaju da je reše nametanjem raznih globa. Prošlog leta bi zbog zločina poput pušenja ili nezatvaranja radnje tokom molitve počinioci bili kažnjeni sa nekoliko udaraca, a sada neki pripadnici verske policije primaju novac umesto telesne kazne.
Štaviše, priča se da džihadisti prisiljavaju trgovce da baš drže radnje otvorene kad je vreme za molitvu samo da bi imali razlog da ih oglobe za 1.500 sirijskih funti, odnosno oko pet dolara.
Džihadistima ne fali samo novac. Nedostaje im i krv za povređene borce. Ljudi ne žele da daju krv, tako da ih prisiljavaju na to. Recimo, svako ko ide na sud, prvo mora da ode u bolnicu i donira krv, a zatim se vrati sa potvrdom o davanju krvi i tek onda sud razmatra njegov slučaj.
Ali, čak ni novac ne može da vam obezbedi izlaz iz Rake. Džihadisti su zatvorili mnoge kompanije, uključujući advokatske firme, jer oni ne veruju u stari pravni sistem tvrdeći da on pokušava da zameni Alahov zakon zakonom ljudi.
ISIL ne želi da ljudi rade, već samo da pate kako bi se muškarci pridružili grupi, a žene udavale za džihadiste. Priča se da borci stalno konfiskuju vijagru iz apoteka, a mnogi imaju više žena i stalno su u potrazi za novim. Grad je postao tamnica za žene mlađe od 45 godina. Režim tvrdi da ne mogu da odu odatle jer će možda biti silovane u oblastima koje drži ISIL ili druge pobunjeničke grupe.
Ženske brigade su izdale saopštenje u kojem kažu da svaka devojka koja želi da se uda za borca ID, treba da nosi beli veo ispod crnog i da će sa njima biti kontaktirano. Devojke ih ne džihadiste i ne žele da se udaju za njih, ali su primorane zbog ekonomskih problema svojih porodica. Međutim, čak i kad se udaju, žene ne znaju uvek pravi identitet svojih muževa, već samo njihovo ratno ime.
ISIL je zabranila muškarcima rođenim posle 1992. godine da napuste grad, a ako neko i ode, džihadisti mu zauzmu kuću. Tako su konfiskovane kuće mnogih hrišćana, članova Sirijske slobodne armije i aktivista.
Pre dolaska džihadista, u Raki je živelo oko milion ljudi, sad ih ima 400.000. Mnogi se i ne usuđuju da odu jer nemaju novca, a i boje se posledica po njihovu porodicu. Bez posla, ljudi uglavnom ostaju kod kuće, gledaju TV ili koriste internet. Obični ljudi ne mogu da žive bez Interneta, a ni ISIL ne može bez Interneta. To je ovde kao heroin, svi su zavisni, piše dalje Gardijan.
Pošto ne mogu da gledaju video-klipove ili koriste Skajp jer pripadncii ISIL nekad kontrolišu telefone, ljudi uglavnom prate Fejsbuk i WhatsApp.
Žitelji Rake zabrinuti su i za svoju decu. Deca nisu prisiljena da se pridruže ISIL, ali se dosađuju - ne idu u školu, a mlađima od 13 godina zabranjeno je da rade. Deca su po ceo dan okružena borcima sa "kalašnjikovima". Škole su posle godinu dana ovog meseca ponovo otvorene, ali profesori moraju da rade po novom školskom programu ISIL. Roditelji se boje da će deci "isprati mozak", pa ih ne puštaju u škole.
Nekoliko ljudi vodi male škole u svojim domovima, ali to je izuzetno opasno. ISIL preti da će ubiti svakog profesora koji drži privatne časove, naročito za devojčice.
Gardijan navodi da je broj boraca u Raki veliki, da se džihadisti iz drugih država drže zajedno, grupisani po nacionalnosti ili jeziku i ne mešaju se sa žiteljima. Ako neko želi da priča sa borcima, islamska policija će ga verovatno pitati što ih uznemiravaju ili će ih optužiti za špijuniranje. Ali i stranci su nervozni, verovatno zato što njihove porodice ili vlade ne znaju gde su ili što bi slike i prava imena mogli da im budu objavljeni zbog čega bi imali problem po povratku kući.
Međutim, šanse da se vrate svojim kućama zapravo su male. Lako je ući u Raku, ali veoma je teško iz nje izaći. Stranim borcima se po dolasku u grad najpre oduzimaju pasoši. Neki koji su došli iz Londona, ili Njujorka brzo počnu da se dosađuju jer Raka za njih nije uzbudljiv grad i pošto nemaju šta da rade, brzo izgube entuzijazam.
JAVNO STRATIŠTE OKREČILI U ROZE I ZLATNO
Kada je ISIL zauzeo Raku, crna boja je prekrila grad, a crne zastave postavljene su na mestima gde su njihovi članovi radili ili živeli, od žena se tražilo da se zaodenu u crnu, a u crno su obojene kuće i javne površine. Na početku američkih vazdušnih udara, stanovništvo je upozoreno da ne suše crnu odeću u dvorištima ili na krovovima, da se ne bi pomislilo da tu žive džihadisti. Možda su se i pripadnici ISIL abrinuli, pa su počeli da kreče sve u druge boje. Centralni trg - gde su ljudi surovo ubijani i kažnjavani - obojen je u roze, belu, pa i zlatnu.
