Velika većina Kubanaca i ne poznaje život bez čoveka kog jednostavnu zovu - Fidel.
"Svima će nam jednom doći sudnji čas", rekao je Fidel Kastro na kongresu Komunističke partije u maju, . To je bilo dovoljno da nekoliko delegata zaplače.
Velika većina Kubanaca nije nikada živjela bez Fidela. Tokom svoje vlasti od 1959. do 2006. prkosio je desetorici američkih predsednika. Uspostavio je komunistički režim pred vratima Sjedinjenih Država i navodno preživio 600 pokušaja atentata.
Fidel Kastro rođen je 13. avgusta 1926. u Biranu na istoku Kube, u vanbračnoj vezi španskog doseljenika koji je postao veleposednik Angela Kastra i njegove sluškinje. Posle Fidelovog rođenja njegovi roditelji ozakonili su svoju vezu.
Školu je pohađao zajedno sa decom najamnih radnika na farmama i od ranog detinjstva bio svedok siromaštva u kakvom je živela većina Kubanaca. Studirao je pravo u Havani i odmah se upleo u politiku na fakultetu. Mladi Kastro nije skrivao svoje ambicije. Kolegama je govorio da želi "slavu i ugled" i nije ni izbliza živeo kao spartanski revolucionar, nosio je fina odela i vozio kabriolet.
Po završetku studija otvorio je advokatsku kancelariju ali mu je politika ostala strast. Kandidovao se 1952. za mesto u parlamentu, ali je puč pod vodstvom Fulgencija Batiste sprečio izbore. Batistina diktatura zaustavila je Kastrovu građansku karijeru i pretvorila ga u revolucionara.
Već godinu kasnije Kastro i šaka drugova napali su kasrnu u Santjagu, ali je pokušaj udara nije uspeo a pučisti su pohapšeni.
"Osudite me. Briga me. Istorija će me osloboditii", rekao je prkosni Kastro sudijama.Osuđen je na 15 godina, ali je pušten nakon dve pošto je Batista proglasio opštu amnestiju. S bratom Raulom otišao je u Meksiko i tamo počeo da graditi novu revolucionarnu grupu. U egzilu je upoznao i mladog argentinskog lekara Ernesta Če Gevaru, koji će mu kasnije postati saborac, i učio taktiku gerilskog ratovanja. Kastro se vratio na Kubu jahtom Granma 1956. godine.
U zemlju je doveo još 81 gerilca. Nakon početnih poraza i gubitaka, grupa je polako postajala sve brojnija.
Godine 1958. krenuli su u uspešnu ofanzivu protiv vojske. Batista je pobegao iz zemlje na Staru godinu, a Kastro 1. januara 1959. proglšava pobedu revolucije. Kubom je vladao gvozdenom rukom, kršeći ljudska prava i gušeći demokratiju. Nacionalizovao je imovinu stranih kompanija, što ga je, zajedno sa zemljišnom reformom, dovelo u sukob s Amerikancima.
Vašington je uveo trgovinski embargo, koji je na snazi do danas, i organizirao neuspešnu invaziju Kastrovih protivnika u Zalivu svinja 1961. godine. Njegovo savezništvo sa SSSR-om i razmeštanje sovjetskih projektila na Kubu 1962. svet je dovelo do ruba nuklearnog rata. Ali se Kastro uprkos tome pozicionirao kao jedna od ključnih figura Pokreta nesvrstanih.
"Besplatno obrazovanje i zdravstvena zaštita globalno su priznata ostvarenja", dodao je.Kuba je posle raspada SSSR-a potonula u duboku ekonomsku krizu. Mnogi Kubanci sećaju senestašica koje su trpeli početkom devedesetih godina. Samo su prihodi od turizma i pomoć naftom bogate Venezuele spasili socijalističko vodstvo od propasti. Fidel se odrekao vlasti u julu 2006. zbog teške bolesti. Dve godine posle njegov brat Raul i službeno ga je nasledio na svim državnim funkcijama.
(24sata.hr)
