Knjiga "Codex Gigas" najveća je sačuvana knjiga iz razdoblja Srednjeg veka. Mit kaže da je njen autor sklopio pakt sa đavolom i prokleo njene stranice.Kada stoji uspravno, rukopis Codex Gigas (latinski: velika knjiga) visok je čak 92 centimetra, a debeo 22. Teška je ukupno 74 kilograma, a istoričari smatraju da su za njenu izradu bile potrebne kože čak 160 životinja. Zbog svega toga, ovaj se rukopis smatra fizički najvećim očuvanim rukopisom iz Srednjeg veka. Misteriozna knjiga trenutno se nalazi u švedskoj Nacionalnoj biblioteci, a poznata je i pod nadimkom "Đavolja biblija" jer se u njoj osim Starog i Novog zaveta nalazi i ogroman crtež - nečastivog. Iako se njome bave već decenijama, istoričari, još nisu uspeli da odgonetnu kako je nastala i ko je njen pravi autor. Veruju da je rukopis nastao u 13. veku u benediktinskom samostanu u Podlažicama, na teritoriji današnje Češke. 
Prema popularnoj legendi, jednog tamošnjeg fratra trebalo je živog zazidati jer je prekršio svoju zakletvu. Kako bi izbegao drastičnu kaznu, obećao je da će se iskupiti tako što će u jednoj noći napisati knjigu koja će sadržavati svo ljudsko znanje. Kako se ponoć približavala, kaže legenda, a on nije bio ni blizu kraja, zatražio je pomoć đavola. Obećao mu je svoju dušu ukoliko on umesto njega dovrši knjigu do ponoći. Đavo je na to pristao, a fratar mu se navodno zahvalio velikom slikom u rukopisu. Istoričari cene legende, ali se drže nauke i onoga što je proverljivo. Šveđanin Mikael Gulik je tako pre nekoliko godina nakon detaljne analize rukopisa zaključio da je čitav rukopis zaista napisao samo jedan autor. 
Nešenal džiogrefik javlja da bi danas za pisanje ovakve knjige trebalo otprilike pet godina neprestanog i neumornog rada i to bez uvezivanja i ilustrovanja. Slika đavola jedna je od dve slike na 620 stranica. Druga slika prikazuje raj. Čitav ruskopis sastoji se od nekoliko različitih dela napisanih na latinskom jeziku. Počinje Starim zavetom, posle kog su prepisana dva dela Flavijusa Josefusa. U sredini se nalazi Stari zavet, a rukopis se završava sa još dva dela Boemskih hronika autora Kosmasa. Između ta četiri dela, rukopis sadrži i brojna manja, originalna dela prepuna priča, legendi i recepata za magične napitke i lekove koji su naučnicima i istoričarima ubedljivo najzanimljiviji.Međutim, ono što zbunjuje istoričare je i potpis na kraju rukopisa - 'Hermanus monachus inclusus'. - Epitet 'inclusus' povezivao se s legendom zazidanog i grešnog monaha koji je rukopis ispisao u samo jednoj noći uz pomoć đavola. Ali, izraz 'inclusus' zapravo označava osamljenost i pustinjaštvo, tj. osobu koja živi u samostanu, piše na sajtu Nacionalne biblioteke u Štokholmu u kojoj se rukopis čuva.
(24sata.hr)
