Japanski general Širo Išij i njegova Jedinica 731 u brutalnim eksperimentima 1935-1945. mučili su i ubili između 200.000 i 500.000 ljudi usavršavajući hemijsko i biološko oružje.
Međutim, japanski Mengele za zločine nije nikad kažnjen jer su mu američke okupacione snage dale imunitet kako bi zauzvrat dobile rezultate njegovih „istraživanja“.
Prema pojedinim tvrdnjama, zataškavanje monstruoznih zločina imalo je još gori epilog - Išij se preselio u SAD, gde je nastavio da radi na razvoju biološkog oružja.Decenije skrivanja- Brutalne aktivnosti Jedinice 731 oko 40 godina bile su najstrože čuvana tajna Drugog svetskog rata. Saveznička vojska očajnički je želela da preuzme otkrića monstruozniih naučnika. Zbog toga su naučnici iz Fort Detrika u Merilendu, američke baze za biološki rat, pojurili da ispitaju japanske kolege. Nakon istrage u Vašington su poslali poruku: „Iz prikupljenih informacija jasno je da je grupa koju je predvodio Išij prekršila pravila ratovanja. Ovo je mišljenje, ali ne i preporuka da se grupi sudi kao ratnim zločincima.“ I saveznička vojska nikom od njih nije ni sudila - piše istraživač Dejvid Gajat.
Kako kaže, nikome nije bilo važno to što je Jedinica 731, smeštena u kineskom gradu Harbinu i predstavljana kao pilana, mogla da se poredi s logorom u Aušvicu.
Ljudi „trupci“- Naučnici iz Jedinice 731 zvali su svoje žrtve „trupci“ i to najbolje pokazuje kako su se prema njima odnosili - kao prema drvetu, a ne kao ljudima. Iako danas mnogi taj logor nazivaju „azijski Aušvic“, on je imao prilično benigno ime: Odeljenje za prevenciju epidemije i prečišćavanje vode. Uprkos tome, bio je mesto nekih od najstrašnijih eksperimenata nad ljudima u istoriji - piše publicista Džefri Rindskopf.U kompleksu je, prema procenama, stradalo najmanje 200.000 ljudi, uglavnom Kineza i Korejaca zarobljenih u ratu, ali i vojnika Crvene armije i Vojske SAD.
Bombe i slatkiši s kugom- Za razliku od evropskog dvojnika, Jedinica 731 nije birala žrtve zbog nacionalnosti ili religije, već je bila reč o običnim zarobljenicima. Oni su umirali na različite načine - ubijali su ih bakterije i virusi, stradali su od posledica amputacija, ginuli tokom testiranja eksplozivnog oružja... Većina je umirala na hirurškom stolu, tokom operacija za kojima nije bilo nikakve potrebe. Pojedincima su odsecane ruke samo da bi se ispitale posledice gubitka krvi. Delovi tela živih ljudi su zamrzavani samo da bi se otkrilo da li postoji lek za promrzline. Neki zatvorenici su zatvarani u gasne komore i tu ubijani - navodi Rindskopf.Japanski Mengele i njegov tim smislili su neverovatne načine da prenose bolesti, pa su ubijali i van logora.- Uspeli su da naprave bombe sa zaraženim buvama ili bacilima. Te bombe od porcelana sadržale su buve zaražene bubonskom kugom, crnim prištom, tifusom, dizenterijom... I onda su bacane na neprijateljsku teritoriju. Bolesti su širili čak i tako što su deci delili zaražene slatkiše. Prema pojedinim procenama, samo ovim oružjem ubili su više od 300.000 civila - objašnjava Rindskopf.Zločini u Jedinici 731, dodaje, nikad nisu medijski ispraćeni kao oni u Aušvicu. Nije bilo Nirnberškog suda, a zločinci nikad nisu privedeni pravdi, već su dobili ordenje za zasluge i službu caru.- Kad se Japan 1945. predao, američka vlada je otkrila istinu o eksperimentima. Međutim, počinjao je Hladni rat, pa su u Vašingtonu procenili da su otkrića monstruma bila korisna. Kako sami nisu smeli da izvode slične eksperimente, cilj im je bio da dokumentaciju sakriju od Rusa i prigrabe po svaku cenu. Zato su Jedinici ponudili dogovor: dobiće imunitet od sudova ako predaju sve podatke prikupljene u Harbinu - piše Džefri Rindskopf.Dejvid Gajat tvrdi da su vlasti SAD rešile da zataškaju sve priče o Jedinici 731 iako su u njoj i sličnim postrojenjima pod komandom Išija bili i Amerikanci.- Da ne bi pričali o eksperimentima, ratni zarobljenici iz SAD zakleti su da o tome nikad ne progovore. Sporazum o imunitetu za monstrume postignut je 1948. Nekih 40 godina kasnije, pojedinci koji su prošli pakao Jedinice 731 počeli su da govore o tome, da bi 1986. dobili mogućnost da svedoče pred Kongresom. Dozvoljeno je da to učini samo 200 njih, iako je žrtava bilo mnogo više. Šef arhiva Vojske SAD svedočio je o dokumentima iz Jedinice 731 i rekao da su svi oni vraćeni u Tokio pedesetih godina, a da se nisu ni trudili da naprave kopije jer nisu imali važne podatke, ali su vlade i SAD i Japana tvrdile da dogovor nikad nije postignut. Pod pritiscima, to je stidljivo priznato tek devedesetih godina - piše Gajat.Išij se pokatoličioSudbina glavnog monstruma Široa Išija posle rata nije poznata. Zna se da je umro od raka grla 1959. u Tokiju, ali ne i šta je radio do tada. Tako istoričar sa Kembridža Ričard Drajton tvrdi da je po završetku rata, Išij savetovao američke istraživače o biološkom oružju. S druge strane, postoje tvrdnje da je otvorio kliniku i da je brinuo o zdravlju dece. Njegova ćerka je u intervjuu o ocu rekla da se pred kraj života pokajao za zločine i da je na samrti prešao u katoličanstvo.
Hapšenje 12 krivacaI SSSR HTEO ISTRAŽIVANJAUprkos prikrivanju, Sovjeti su saznali za eksperimente Jedinice 731, pa su uspeli da uhapse i osude 12 članova.- Oni su ih osudili na radne logore, ali su iskorišćeni za osnivanje istraživačke stanice za biološko i hemijsko oružje u Sverdlovsku. Ipak, tih 12 ljudi koji su osuđeni bili su izuzetak. Ostali su postali cenjeni doktori u posleratnom Japanu i to uz podršku američkih okupacionih snaga. Zahvaljujući svemu tome, Japan nikad nije priznao te zločine niti se izvinio zbog njih - tvrdi Rindskopf.
Talenat i harizmaBRZO NAPREDOVANJEŠiro Išij bio je talentovani vojni mikrobiolog i kako je bio harizmatičan, brzo je privukao pažnju važnih oficira. Do 1927. bio je povezan s grupom ultranacionalista u vojsci i to iskoristio za napredovanje u karijeri. Kad je dobio zadatak u osvojenoj Mandžuriji, izabrao je Harbin kao mesto za pokretanje Jedinice 731. Odmah je dobio 300 ljudi i veliki godišnji budžet - piše istraživač Dejvid Gajat.
