Posle napada u januaru 2015. koji je pripisan takozvanoj Islamskoj državi (ili inspirisan njome), Francuska je proširila nadzor države nad građanima. Novi zakon koji je donet omogućava vlastima da bez prethodnog odobrenja suda špijuniraju digitalne i mobilne komunikacije pojedinaca koji su osumnjičeni za veze sa teorizmom. Ovaj zakon primorava internet provajdere i mobilne operatere da na zahtev dostave tražene podatke.
Obaveštajne službe su dobile pravo da postave kamere u privatnim kućama, i instaliraju tzv “kiloger” uređaje koji u realnom vremenu beleže svaku određenu ključnu reč na ciljanom računaru. Ove snimke vlasti mogu da zadrže mesec dana, a metapodatke pet godina.
Jedna od najspornijih odredbi zakona je da omogućava obaveštajnim službama da “usisavaju” metapodatake, koji bi onda bili predmet analize potencijalno sumnjivog ponašanja. Meta podaci bi bili anonimni, ali obaveštajni agenti bi radi dubljeg nadzora mogli da, uz podnesen zahtev, prate nezavisni panel koji bi ih mogao dovesti do identiteta korisnika.
Uprkos tome što su su ove mogućnosti nedostajale vlastima pre napada na "Čarli Ebdo", ubrzo posle toga se otkrilo da su francuske bezbednosne agencije godinama unapred intenzivno pratile braću Saida i Šerifa Kuačija, napadače na ovaj magazin - dopuštajući da osumnjičeni nestanu sa njihovih radara samo šest meseci pre napada, što je vreme koje je potrebno za planiranje i izvršavanje takvog napada.
U januaru ove godine magazin Slejt je ojbavio tekst pod naslovom “Detalji optužbe Šerifa Kuačija osumljičenog za terorizam 2008. godine”
Kuači je uhapšen u januaru 2005. godine, sa optužbom da planira da se pridruži džihadistima u Iraku. On je rekao da je pao pod uticaj Farida Benietua, mladog "samoukog sveštenika" koji se zalagao nasilje, ali tada zapravo jošnije otputovao u Irak ili počinio neko terorističko delo. Advokati su tvrdili da u to vreme on nije prošao obuku za korišćenje oružja i da je počeo da se "dvoumi," i da čak izražava "olakšanje" što je bio uhapšen.
CNN je u januaru objavio članak “Francuska je saopštila SAD da je jednog od braće Kuači obučila Al Kaida u Jemenu”, u kome se kaže:
“Zapadni obaveštajni zvaničnici se trude da saznaju više o mogućem putovanju jednog od dvojice braće Kuači, a nove informacije ukazuju da je jedan od braće boravio u Jemenu, kao gost tamošnje Al Kaide”, rekao je za CNN jedan američki zvaničnik. Prema informacijama iz francuskih izvora bliskih francuskoj službi bezbednosti, jedan od braće je bio u Siriji.
Vol Strit Džurnal je u članku pod naslovom "Preopterećena francuska služba izgubila nadzor nad braćom”, kaže:
“SAD su francuzima obezbedile podatke koji ukazuju da su napadači u masakru Šarli Ebdo prošli obuku u Jemenu 2011. godine, što je navelo francuske vlasti da počnu njihovo praćenje. Ali nadzor nad Saidom i Šerifom Kuačijem je prekinut prošlog proleća, otkrio je američki zvaničnik, pošto se posle nekoliko godina praćenja nije pojavilo ništa sumnjivo”.
Jasno je da su osumljičeni napadači na "Šarli Ebdo” bili opasni teroristi, koji su zbog toga praćeni, ali je neobjašnjivo dozvoljeno da nastave sa svojim aktivnostima sve dok nisu izvršili smrtonosni akt terorizma na francuskom tlu - koji je brzo iskorišćen kako bi se progurali nepopularni zakoni o bezbednosti i dalje ojačala nepopularna uloga Francuske u raznim vojnim avanturama u inostranstvu, uključujući i Siriju. 
Moguće je da će biti otkriveno da su francuske bezbednosne agenicije mnogo pre napada pratile one koji su učestvovali u najnovijem napadu - to je zato jer je moguće da će napadi, po potrebi, biti iskorišćeni da opravdaju nedavnu pojavu najvećeg ratnog broda Francuske, nosača aviona na nuklearni pogon, Šarl de Gol, ispred obala Sirije, i mnogo veću vojnu intervenciju Zapada.
Sponzorstvo države- ali koje?
Kako se izbeglička kriza proširila u Evropi, bilo je upozorenja da će s njom biti manipulisano radi stvoranja maksimalne histeriju, da bi se opravdala jača direktna vojna intervencija u Siriji.
U prethodnom članku pod naslovom "Može li sveevropska histerija spasiti sirijski rat za NATO?”, upozorio sam:
“Ono što se dobija je oblik strategije kontrolisane napetosti, gde će desničarske grupe koje su se aktivirale protiv migranata i njihovih evropskih pristalica, stvoriti histeriju i eventualno nasilje, koje će iskoristiti oni koji ga orkestriraju.”
Pozitivna imigraciona politika i samonametnute kvote osiguravaju plimu migranata koji dolaze u Evropu, dok političke grupe uzgojene na rasizmu i ksenofobiji - preostali kadar iz zloglasne operacije "Gladio" u vreme Hladnog rata - pokušavaju da nanesu povratni udarac i izazovu histeriju zbog "invazije" migranata.
Sve što je ostalo da bi se završila ova jednačina je neverovatan čin nasilja koje će stvoriti dugo odsutnu javnu podršku potrebnu za opravdanje dodatnog mešanja u Siriji - podrška javnosti za pomoć "borcima za slobodu", koje reciklirane laži u vezi "oružja za masovno uništenje, "i bajke o" bure-bombama " nisu uspele da stvore.
Među ciljevima najnovijeg napada je bio fudbalski stadion i utakmica Francuska-Nemačka kojoj je prisustvovao i francuski predsednik Fransoa Oland - što je posebno važno napomenuti, jer bi predznanje o Olandovoj lokaciji zahtevalo značajno planiranje i pripreme. Izbor fudbalskog stadiona je takođe značajan, obzirom na da su oni koji joj prisustvuju najverovatnije oni koji se najviše glasno protive širenju izbegličke krize. Drugim rečima, to je bio napad specijalno dizajniran da izazove podršku francuskog javnog mnjenja za akciju.
Obim napada je jednak nekoj vojnoj operaciji. Potrebna je velika grupa militanata, dobro obučenih, naoružanih i finansiranih, sa iskustvom u upotrebi oružja i eksploziva, i planiranju i sprovođenju koordinisane vojne operacije, tajno prenošenje velike količine oružja, kao i posedovanje obaveštajnih kapaciteta da bi se nekako zaobišle sve kolosalne mogućnosti nadzora koje ima Francuska.
Kao što su terorista imali podršku u Siriji, stiče se utisak da su oni uključeni u najnovije napadime u Parizu takođe sponzorisani i obučeni od strane neke države.
Francuska će nesumnjivo pokušati da iskoriste ovaj napad da bi opravdala dalju intervenciju u Siriji radi obaranja vlade u Damasku, iako su najverovatnije njeni saveznici u Turskoj, Jordanu, Saudijskoj Arabiji, Kataru, pa čak možda i u samom Parizu direktno ili indirektno uključeni u obuku, naoružavanje i finansiranje onih koji prolivaju krv.
Vodeći francuski nosač aviona nuklearni pogon Šarl de Gol je prošle nedelje poslat do obale Sirije. Sada je spreman da učestvuje u bilo kojoj proširenoj vojnoj kampanji koja se može opravdati napadima u Parizu.
Kada se ispituje neki veliki zločin, prvo pitanje je "Cui bono?" ili “U čiju je korist?” Do sada je nedostajala široka javnu podrška za nastavak borbe. Sada, sve tako jednostavno. Tražena podrška postoji.
(Autor: Toni Kartaluči/New Eastern Outlook - priredio M. Đorđević)
