BEOGRAD - Srbi u Albaniji potpuno su obespravljeni, teško nam je da opstanemo, ali i da sačuvamo identitet, tvrdi Pavlo Jakoja Brajović, predsednik srpsko-crnogorskog udruženja „Morača-Rozafa“.- Albanski zakoni su u suprotnosti sa evropskim konvencijama, pa je zato neophodno da problem oko 30.000 Srba bude prioritet u odnosima Srbije i Albanije - rekao je on u intervjuu za prištinsko Jedinstvo.Uvrede- Škola na srpskom jeziku nema, a izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti je zabranjeno, kao i upotreba tradicionalnih imena i prezimena na -ić. U matičnim knjigama izbrisana je prvobitna srpska nacionalnost i definisana kao albanska. Karakteristična porodična imena i prezimena pod prisilom su zamenjivana albanskim, koja su, po svom značenju, ponižavajuća, kao što su Druri (Drvo), Arra (Orah), Guri (Kamen), Hekuri (Gvožđe)... - priča on.Ipak, to nije najgore.
- Kada se rađalo srpsko dete, roditelji su bili prisiljeni da mu daju albansko ime, i to iz pripremljenog spiska imena, koje dostavljaju albanski državni organi. Onima koji žele da se odreknu tih imena i prezimena, u poslednje vreme, dato je pravo da u kancelarijama službi za vođenje matičnih knjiga podnesu zahtev za njihovu promenu, pod uslovom da se menja samo jedno, ili ime ili prezime - priča Brajović.Srpska zajednica je tek 2006. godine dobila status nacionalne manjine. Međutim, u ovoj zemlji i dalje nema škola na srpskom.Zabrane- Jedinstveno je to što u Albaniji jedna nacionalna zajednica, i to srpska, od 1934. nema škole na srpskom. Pre toga je u Skadru postojala srpska škola „Obilić“, ali je tada kralj Zogu zabranio školovanje na srpskom, što je jedan od najvažnijih uslova za očuvanje identiteta - kaže Brajović za Jedinstvo.On dodaje da je održavanje kontakata sa matičnom državom ukinuto, kao i pravo na slobodu veroispovesti. Inače, Srbi uglavnom žive u Skadru, Kopliku i okolnim selima.
