VAŠINGTON - Da se kraj sirijskog pakla nezire svedoči i najnovija izjava sirsijskog predsednika Bašara Al Asada da će parlamentarni izbori u ovoj zemlji biti održani 13. aprila. Danas su takođe SAD i Rusija objavile dogovor o prekidu neprijateljstva u Siriji, koji će biti na snazi od subote i koji ne uključuje grupe Islamska država i Nusra front.
Sporazum stupa na snagu u petak u ponoć po sirijskom vremenu. Istovremeno, poslanik sirijskog parlamenta koji je bio u pregovaračkom timu u Ženevi Omar Oso, je izjavio da privremeno primirje neće okončati udare na Islamsku državu i "druge terorističke grupe".
Obzirom da detalji primirja još nisu poznati, jer je, prema rečima Džona Kerija, za postizanje konačnog sporazuma potrebno nekoliko dana, dok se dve strane konsultuju sa drugim zemljama i sa sirijskom opozicijom, analitičari u svojim prvim komentarima procenjuju da je primorje veoma nesigurno, i da neće dugo trajati.
Analitičari Fejsal Itani i Hosam Abuzar američkog Atlantskog saveta smatraju da će Asad i Putin verovatno iskoristiti prekid vatre da unište opoziciju:
"Dogovor o prekidu vatre jer je diplomatski uspeh, ali detalji sporazuma nisu obećavajući. 
U međuvremenu, režim i njegovi pristalice će nastaviti da ciljaju opozicione snage u severnoj sirijskoj provinciji Alepo, sa ciljem da ih okruže u istoimenom gradu i prekinu linije snabdevanja. Glavni pravac snabdevanja Alepa iz Turske je već prekinut, i režim može efikasno nastaviti da opkoljava područja pod kontrolom pobunjenika. Nijedan od međunarodnih protivnika režima nema moć da ga natera da radi drugačije.
Sirijski režim i njegove pristalice mogu prilagoditi svoju taktiku, ali neprijateljstva gotovo sigurno neće prestati. Pre svega, tu je kritična tačka u sporazumu koje daju Asadu slobodan prolaz za nastavak rata: naime, prekid vatre se neće primenjivati na borce Islamske države i Nusra fronta. Pobunjenički pejzaž u severnoj Siriji je neizmerno složen, dok jedinice Nusra front često vrše koordinaciju i disperziju među zvančnim opozicionim grupama, uključujući i neke koje podržavaju SAD.
Asad i Putin mogu ciljati bilo koji opozicionu grupu, tvrdeći da se ona grupa bori uz Nusra front. Rusija je već u više navrata bombardovala opozicione grupe koje podržavaju SAD, tvrdeći da su teroristi. SAD su protestvovale, ali nisu ništa učinile, što omogućava da Rusija ostane na toj liniji. Čak i ako režim sam krene na Nusra front, to bi bio međunarodno odobren rat protiv moćnog protivnka, dok bi ostale pobunjeničke grupe bile okružene i zaustavljene u borbi protiv režima. Pod ovim okolnostima, to bi predstavljalo gubitak za opoziciju.
"Nusra front klauzula" će takođe omogućiti režimu i Rusiji da i dalje ciljaju Alepo. Obližnja pokrajina Idlib ima jako prisustvo Nusra Fronta, pored moćne pobunjeničke grupe Ahrar Al-Šam. Ruski mediji su kao opravdanje za napade, opisali Ahrar al-Šam kao "povezanu" sa Nusra frontom. Režim i njegove pristalice bi dodatno mogle da iskoriste prekid neprijateljstava da ciljaju pobunjeničke grupe u Idlibu. To bi prekinulo poslednji granični prelaz sa Turskom koji imaju pobunjenici, stavljajući celu opoziciju na severu u okruženje. Takođe, malo je verovatno da će Asad ograničiti ovu strategiju na severu. U poslednjih nekoliko nedelja, samo u oblasti Damaska su 42 mesta pod opsadom, a kao na severu, Nusra front ima značajno prisustvo u južnoj Siriji. Režim će isto tako verovatno koristiti Nusra Front kao pokriće za napad na sve pobunjeničke grupe.
Režim i njegove ruske i iranski pristalice su na putu da prevladaju pobunu na severu i jugu. Zato oni nemaju razloga da mirovnim ugovorom dobrovoljno ugroze svoje nedavne dobitke ili uspore svoje napredovanje, čak i ako pristane na dekoraciju prestanka neprijateljstava", zaključuju Itani i Abuzar.
Analitičar Brukings instituta Majkl O Hanion smatra da Vašington mora da promeni svoju strategiju u siriji i snažno se založi za konfederalno uređenje, sa slabom centralnom vlašću, uz prisustvo snažnih mirovnih trupa koje će nametnuti mir.
" Kao prvo, SAD moraju da daju mnogo jaču vojnu podršku i vojnu pomoć umerenim opozicionoim grupama koje nađu, što bi zahtevalo od 500 do 1000 instruktora na terenu, a ne 50 kao do sada. Kao drugo, Sirija mora biti uređena prema konfederalnom modelu, gde Asad privremeno može da ostane na vlasti u nekom alavitsko-hrišćanskom delu, dok bu se u ostalim delovima Sirije stvorile posebne teritorijalne samouprave. Kao treće, SAD, NATO i Arapska liga treba da u Siriju, možda već sledeće godine upute snažn emirovne snage od 50-100 000 vojnika, koje će nematnuti konfederalno rešenje. One između ostalog treba da budu raspoređene u Alepu, Homsu ili Hami, dok Rusi mogu da ostanu u alavitsko-hrišćanskom delu Sirije.
Bilo kakav prekid vatre će biti kratak, i Amerika treba da ima ozbiljnu politiku za Siriju Za Obamu je kasno da reši problem, ali nije kasno da započne proces", smatra O Hanlon.
(The Huffington post, Brookings institute - priredio M. Đorđević)
