Obučen u kožni mantil i gladeći svoj nemački pištolj, on bi čekao dok su čuvari pred njega svaku noć dovodili brojne muškarce, koje bi on brzo, jednog za drugim, ubio metkom u potiljak.
Ginisova knjiga rekorda ga je 2010. godine prozvala "najplodnijim krvnikom u istoriji" iako je nemoguće dokazati da je zaslužio tu titulu jer se za istu "čast" bore i brojni drugi kandidati, od nacista do pripadnika Crvenih Kmera. Ali ono po čemu se Blohin ističe jeste njegova originalna želja da sam obavi sve najprljavije radnje.
Na taj način je imao nezamenjivu ulogu u pomaganju Staljinu u eliminaciji njegovih političkih protivnika, što pravih što izmišljenih. Kroz istoriju je titulu najgorih krvnika odnelo nekoliko ljutitih muškaraca poput Staljina i Pola Pota. Ali činjenica je da oni nisu držali prst na okidaču ili stiskali prekidač u gasnim komorama. Najgori zločini u ljudskoj istoriji dogodili su se zahvaljujući zaposlenim antiherojima koji su, kao i Blohin, nalazili neko perverzno zadovoljstvo u mučenju drugih ljudi, piše Ozi.
"Za osobe poput Blohina, ubijanje je pomagalo u ignorisanju najdubljih strahova i način da se osećaju svemogućim", izjavio je dr. Harold J. Burstajn, suosnivač Harvardovog programa za psihijatriju i pravo, koji dodaje: "Takvo ponašanje može se vrlo lako razviti u zavisnost". Blohinu bi definitivno dobro došao program odvikavanja, pogotovo uzevši u obzir da je znao da ubija i po 300 ljudi dnevno.
S obzirom da se praksom dolazi do savršenstva, sovjetski ubica postao je pravi virtuoz i to u tolikoj meri da je sam dizajnirao svoju uniformu i odredio alat za rad. Nosio je kožni mantil i rukavice, a koristio je samo svoj lični set nemačkih Valter pištolja, koji su bolje pucali i ne bi se zaglavili kao standardno sovjetsko oružje.
Ovakva ledena usredsređenost donela mu je divljenje komandanta koji je bio pomalo paranoičan. "Staljin je bio prilično nepovjerljiv, pa je na neki način upravo neverovatno da je ovog muškarca toliko dugo držao uz sebe", objašnjava profesor istorije sa Stanforda, Norman M. Nejmark, i dodaje da je Staljin redovno menjao šefove policije, kako ne bi postali previše moćni.
Inače, niko nikada ne bi pretpostavio kakva budućnost čeka Blohina budući da je trebalo da postane farmer. S puta je skrenuo kad je morao da ode u vojsku za vreme Prvog svetskog rata. Zatim se pridružio komunističkoj partiji, a sledeća je na listi bila obnovljena tajna policija boljševika - ČEKA. Tu ga je primetio i Staljin kao osobu koja se nija bojala da "zaprlja ruke". Zbog toga je uskoro došao na čelo odelenja za egzekuciju u NKVD-u.
Iako je imao tim ljudi ispod sebe, nikad nije prestao lično da izvršava egzekucije, a posebno je uživao u ubijanju visokopozicioniranih neprijatelja stranke, kao što su bili pisac Isak Babel i novinar Mihail Kolstov. Ali njegov najgori zločin bio je pokolj u Katinskoj šumi 1940. godine, kad mu je Staljin dao direktnu naredbu da ubije 7.000 poljskih generala u 28 dana. Blohin je poslušao, pa je nagrađen posebnim priznanjem.
Konačno ga je stigla zaslužena kazna, jer je Nikita Hruščov, nakon Staljinove smrti 1953. godine Blohina lišio svih titula, privilegija i nagrada. 30 godina nakon ubijanja ljudi, i samo nekoliko meseci nakon te degradacije, Staljinova je mašina za ubijanje počinila samoubistvo. Najneverovatnije od svega je što i danas, više od pola veka nakon njegove smrti i nakon decenija izvršavanja smrtnih kazni, Blohinov grob u Moskvi privlači ljude koji mu donose cveće i odaju počast. Jer za njih je on bio komunistički heroj.
(Express.hr)
