Emanuel Makron, osnivač i lider nezavisnog pokreta "U marš!", koji, prema anketama, sigurno ulazi u drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, bivši je bankar koji se nikada dosad nije kandidovao na izborima, a bio je ekonomski savetnik sadašnjem predsedniku Fransoa Olandu i potom ministar ekonomije.
Na poziciji ministra, Makron (39) je ukinuo propise koji su do tada važili u nekim industrijskim sektorima i dozvolio da prodavnice duže rade nedeljom, navodi Bi-Bi-Si.Radio je za socijalističku vladu, ali su mu se pojedini u levom krilu partije suprostavili.
Makron ima plan o javnim investicijama vredan 50 milijardi evra koji bi obuhvatio obuku za posao, prelazak sa uglja kao energetskog izvora na obnovljive izvore energije i modernizaciju infrastrukture.
Takođe predviđa značajna smanjenja poreza za korporacije i i više prostora za kompanije u pregovorima o 35-časovnoj radnoj nedelji.
Namerava da smanji stopu nezaposlenosti sa sadašnjih 9,7 na sedam odsto, ali i da zabrani upotrebu mobilnih telefona u školama za mlađe od 15 godina.
Makron sebe predstavlja kao "neprijatelja nacionalizma" i kandidata "otvorene Francuske koja ima svoje interese - bezbednosne, ekonomske i socijalne, koje želi da brani, ali operiše u otvorenom svetu".
Marin le Pen, liderka francuskog desničarskog Nacionalnog fronta, koja će prema prvim projekcijama ući u drugi krug predsedničkih izbora, ima tvrdokoran stav o imigraciji ali je lično pokušala da delimično ublaži radikalno desničarsku politiku svoje stranke i njene kontroverzne stavove o strancima.
Zalaže se za automatsko izbacivanje nelegalnih imigranata uz smanjivanje broja legalnih migranata na 10.000 godišsnje, zatvaranje "ekstremističkih džamija" i davanje prioriteta Francuzima u dodeli socijalnih stanova.
U jednom trenutku, Nacionalni front se zalagao i za napuštanje evra, a onda je nedavno rekla da bi organizovala referendum o pitanju valute.Najnovije, navela je da bi pokušala da ponovo ugovori članstvo Francuske u EU, a ako to propadne, održala bi referendum.
Pobornik je penzionisanja sa 60 godina i garantovanu 35-časovnu radnu nedelju.
Nalazi se na čelu Nacionalnog fronta od 2011. godine, kada je mesto predsednice preuzela od svog oca Žan-Mari le Pena i u proteklih šest godina uspela je da poboljša rejting stranke što je bilo posebno uočljivo na regionalnim izborima 2015. godine.
Pre nego što je došla na čelo stranke radila je kao advokat.
Marin le Pen je i član Evropskog parlamenta a zalaže se za pregovore o novoj EU posle čega bi usledio referendum.
Njenu predizbornu kampanju pratio je skandal oko finansiranja njenih savetnika u Evropskom parlamentu.
