Izdajnički telegram koji je Herman Gering uputio Adolfu Hitleru jedan je od najvažnijih dokumenata tokom najznačajnijih trenutaka Drugog svetskog rata. U pitanju je poruka koja je uz napredovanje savezničkih trupa navela Hitlera da proguta cijanid i upuca se u podzemnom bunkeru u Berlinu. Uprkos uticaju na tok rata, memorandum je završio u sefu u Južnoj Karolini i bio zaboravljen više decenija sve dok ga u ruke nije uzeo jedan student, a prošle nedelje je telegram prodat na aukciji za 55 hiljada dolara.
Bio je 23. april 1945. godine. Hitler i mnogi njegovi bliski savetnici bili su okruženi sovjetskim snagama, ali ne i Gering koji je bio toliko blizak s Hitlerom, da je ovaj 1941. tajnim dekretom odlučio da će Gering preuzeti njegove dužnosti ako bude uhapšen ili ubijen. Malo iza ponoći iz nacističke baze u Berhtesgadenu Gering je poslao telegram Hitleru. Između ostalog, napisao je da se se ukoliko do 22 sata ne dobije nikakav dogovor osetiti slobodnim da pretpostavi da je Hitler lišen slobode, te da su shodno tome ispunjeni uslovi dekreta. Ali, ljudi bliski Hitleru telegram su iskoristili da mu dodatno naruše um i ispune ga mržnjom prema Geringu.
Iako je Hitler u početku bio apatičan, nakon što je stigao još jedan telegram u kojem je Gering naveo da će on biti naslednik svih njegovih dužnosti ako ne stigne odgovor, situacija se promenila. Pobesneli Hitler je Geringa u odgovoru optužio za izdaju i poručio mu da će odustati od sankcija ako podnese ostavku na sve funkcije. Bes se brzo pretvorio u depresiju, kako je u svojoj autobiografiji objasnio Albert Šper, Hitlerov glavni arhitekta i ministar naoružanja i ratnje proizvodnje.
"U redu, neka Gering dogovara predaju. Ako je rat u svakom slučaju izgubljen, nije važno ko to radi", navodno je rekao Hitler. Šper tvrdi da je Hitler u tim trenucima bio na izmaku snaga. Godinama je bio preopterećen i potiskivao rastuću izvesnost kraja. Na kraju više nije imao snage da prikriva stanje u kojem se našao i odustao je. Sedmicu kasnije Hitler i njegova žena Eva Braun ubili su se.
Gering je stavljen u kućni pritvor, ali ga je oslobodila ga je nacistička vazduhoplovna snaga - Luftvafe. Zatim se uputio na zapad, u nadi da će se predati Amerikancima umesto da ga zarobe Sovjeti. I zaista, 6. maja ulovili su ga Amerikanci koji su ga zarobili u Luksemburgu, a zatim Nirnbergu, gde je bio jedan od vodećih nacista kojima je suđeno. Osuđen je na smrt vešanjem, ali se nekoliko sati pre izvršenja kazne sam ubio, tako što je popio kapsulu cijanida. Ubrzo nakon Hitlerovog samoubistva, njegov su bunker u Berlinu zauzeli sovjetski vojnici.
Mesec dana kasnije pridružile su im se i američke trupe, koje su zatekle bunker u mrklom mraku, oštećen granatiranjem, opljačkan i poplavljen. U tom mraku kapetan Bendžamin Brejdin, uz pomoć svetlosti upaljača, zgrabio je pregršt suvenira s nečijeg stola i izvukao se napolje. Kad je izašao, razočarao se jer je uvideo da je njegov plen činila tek stona lampa, papir s nekakvim rukopisom, prazni memorandumi, telegrami na nemačkom i pismo naslovljeno na 'dragog Hajnriha'.
Nakon svega, Brejdin je dokumente poneo sa sobom u Južnu Karolinu, navodno potpuno nesvestan njihovog značenja. Spakovao ih je u sef banke, u kom su ostali do 1958. godine. Tad je Brejdinov sin Džejms odneo dokumente svom profesoru istorije na vojni koledž. Budući da je profesor Robert Rajki znao nemački, brzo je uvideo njihov značaj. I tako je sačuvan ovaj dokument koji je nedavno prodat na aukciji, a značajno je uticao na tok rata.
(Washington Post)
