Stanovnici SAD-a prate ih s imovinom vrednom 344.700 dolara, a slede Britanci s prosečnom imovinom 288.800 dolara, navodi najveća švajcarska banka u Cirihu u izveštaju objavljenom u utorak.
Padom funte posle britanske odluke o napuštanju EU-a izbrisano je ukupno 1,5 milijardi dolara ukupne britanske privatne imovine.
Prvi put posle globalne finansijske krize 2008., globalno prosečno bogatstvo po osobi stagniralo je 2016., na 52.800 dolara.
U izveštaju se takođe navodi da je prvi put posle 2008., ove godine porastao udeo nenovčane imovine kao deo bogatstva nečijeg domaćinstva.
Porast cena nekretnina dodat je privatnom bogatstvu u nekoliko zemalja, uključujući Nemačku.
Grupa superbogatih ljudi, koji poseduju najmanje 50 miliona dolara, porasla je s 4.100 pojedinaca na ukupno 140.900 tokom prethodne godine, podstaknuta porastom u azijskim zemljama.
Procenjuje se da 33 miliona ljudi na svetu ima između miliona i 50 miliona dolara. Bogati Amerikanci ćine 45 odsto te grupe, a Evropljani 30 odsto.
Na one iz zemalja azijsko-pacifičke regije, isključujući Indiju i Kinu, otpada 18 odsto bogatih. S 1,6 miliona milionera, komunistička Kina dom je njih pet odsto.
U klubu superbogatih, onih koji poseduju 50 i više miliona dolara, je 140.900 ljudi. U Kini ih je 11.000, najviše nakon SAD-a gde ih živi 70.400, a Nemačka je treća s 6.100 superbogataša.
Najsiromašnijih 20 posto svetske populacije, oni koji zarađuju do 248 dolara, procenjuje se na milijardu. Među njima je 44 odsto tzv. neto dužnika koji poseduju manje od 2.628 dolara.
Gotovo trećina najsiromašnijih živi u azijskim i afričkim državama. Indija je na vrhu te liste s 246 miliona ljudi, a slede Kina sa 72 milona i Nigerija s 35 miliona ljudi.
Među ostalim zemljama koje najviše pridonose toj siromašnoj kategoriji su Rusija s 28 miliona, Ukrajina s 25 miliona i SAD s 21 milion najsiromašnijih ljudi na svetu.
(Jutarnji)
