Ijon Vels (20) je napadnuta dok se vraćala kući sa posla, a onda odlučila da o tome progovori i otvorenim pismom se obrati svom napadaču, pod nazivom "Nećeš pobediti".
"Kada su te kamere snimile kako me pratiš u kraju, kada si čekao da ostanem sama na ulici, kada si stavio ruke preko lica pa nisam više mogla da dišem, kada si me bacio na kolena i raskrvario mi lice, kada sam se se oslobodila tvoje ruke tek toliko da mogu da vrisnem.
Kada si me vukao za kosu i udarao glavom o trotoar govoreći mi da prestanem da vrištem. Kada te videla moja komšinica, vikala na tebe, a ti si je pogledao u oči i nastavio da me udaraš. Kada si mi pocepao grudnjak od same siline kojom si mi zgrabio grudi. Kada ni u jednom trenutku nisi posegnuo za mojim stvarima jer si želeo samo moje telo, kada nisi uspeo u tome da imaš moje telo, jer su svi moji prijatelji i porodica izašli i ti si ih gledao licem u lice.
Kada su te kamere snimale dok bežiš i za 20 minuta napadaš drugu ženu.. Kada sam morala policiji da predam svoju odeću, i kada su me golu fotografisali zbog povreda.. Jesi li ikad pomislio na ljude u svom životu? Ne znam ko su oni. Ne znam ništa o tebi.
Ali znam ovo: Nisi napao samo mene. Ja sam ćerka, prijatelj, devojka, studentkinja, rođaka, komšinica, ja sam ona koja je ceo dan posluživala kafu u kafiću malo niže u ulici. Napao si i sve ljude s kojima sam povezana.
Napao si i istinu za koju ću se boriti ceo život – da na svetu postoji beskonačno mnogo više dobrih ljudi. Moja zajednica neće se osećati nesigurno dok se vraćamo kući po mraku.
Sešćemo na poslednji tramvaj i sami ići ulicom jer ne želimo da se predamo ili prihvatimo ideju da se time dovodimo u opasnost. Ići ćemo zajedno. I kao nevidljiva vojska, ustaćemo istog trena kada je bilo ko od nas ugrožen. Ti, nisi pronašao nikakvu slabost, niti moju, niti mojih postupaka. Samo si dokazao našu solidarnost.
Sutra, ti ćeš biti u pritvoru, a ja ću ponovo imati svoj život. I dok ćeš sediti u ćeliji i čekati suđenje, nadam se da nećeš razmišljati samo o onome što si učinio nego i o zajednici. Ti si podcenio moju zajednicu. Ili da kažem našu.
Mogla bih da kažem nešto popout "Zamisli da je bio neko iz tvoje zajednice", ali reći ću da zajednica ne poznaje granice. Poznaje samo izuzetke. A ti si jedan od njih", završila je svoje pismo.
