Ovo je verovatno najdirljiviji dokaz postojanja tragične dečje zvezde Lee Dojč. Na Fejsbuk grupi Stare pozorišne fotografije objavljena je poruka potpisana njenim dečjim rukopisom. Mala glumica, koja je posle umrla u stočnom vagonu na putu u Aušvic, sredinom tridesetih godina obratila se upravi Narodnog pozorišta u Zagrebu.
"Pošto je moja mama rekla da ću još ovu sezonu igrati, to ću još držati. A druge sezone neću više igrati. Tražite si drugu curicu. Ja neću više igrati zato jerbo me preveć gnjave na probama. Srdačno Vas pozdravlja Lea Dojč."
Poruka je napisana na memorandumu i sa pečatom advokatske kancelarije njena tate Stjepana Dojča. Kako je Pavao Cindrić napisao u biografskoj knjizi ‘Lea Dojč – zagrebačka Ana Frank’, Stjepan je bio zanimljiv, vrlo društven tip opsednut fotografijom i teatrom. Bio je prijatelj s Titom Strocijem, koji mu je predložio da talentovanu Leu upiše u dečje pozorište.
Što se tačno događalo s njom
Prvu ulogu odigrala je s pet godina u tadašnjem Velikom pozorištu. Nakon te premijere ‘Graničara’, u kojima je Lea glumila Prisku, Marija Ružička Stroci zapisala je kako “još nije srela tako malo stvorenje koje s tolikom uverljivošću i neposrednošću glumi i govori svoje pozamašne tekstove”.
Branko Ivanda, reditelj koji je njenu životnu priču preveo u filmski medij, za potrebe svog filma ‘Lea i Darija’ godinama je pažljivo istraživao što se to tačno događalo u njenom životu. Za konkretno pismo upravi zagrebačkog HNK, kako je rekao, nije čuo.
Ustaški zakoni iz 1941. godine
Nakon što je 1941. godine uspostavljena NDH, odmah su doneseni rasni zakoni kojima se Jevrejima zabranjuje nastupanje u javnom životu, vođenje privatnih poslova, a ubrzo su počele i zaplene imovine.
Jevreji su morali da napuste severni deo Zagreba gde im je bilo zabranjeno da stanuju, a nisu smeli da posećuju kafane, pozorišta, bioskope. Nisu smeli da se voze javnim prevozom ni da idu na javna kupališta.
U nadi da će izbeći progon, porodica Dojč je prešla na katoličanstvo kao što su to učinili i mnogi drugi. Uprkos tome Lea jei zbačena iz pozorišta. Naime, Zakonskom odredbom o zaštiti narodne i arijevske kulture hrvatskog naroda iz 1941. godine Jevrejima je bilo zabranjeno su učestvovanja u kreiranju kulturnog života zemlje.
Skrivanje u zaraznom odeljenju
Ustaške vlasti su u noći na 3. maja 1943. godine nredile hapšenje svih jevreja u Zagrebu koji su dotad uspešno izbegavali zloglasne logore – njih 1700, uključujući Leu Dojč njenu majku i mlađeg brata Sašu.
U stočnom vagonu, zajedno s još 65 ljudi, deportovali su ih u Aušvic. Lea je imala 16 godina. Umrla je za vreme transporta, a njena majka i brat poživeli su dovoljno dugo da iskuse strahote nacističkih logora.
Njen se otac spasao jer se sakrio na zaraznom delu Bolnice Sestara milosrdnica. Stjepan Dojč umro je 1959. godine u Zagrebu i pokopan je na jevrejskom delu groblja na Mirogoju. Na njegovom grobu stoji i Leina slika.
