Migranti sa Kosova, iz Albanije i Makedonije zaposeli su petog jula Katedralu, a na protestnim plakatima koje su izlepili po gradu, pisalo je: "Nećete nas zaustaviti".
Katedrala, koja pripada slobodnoj pokrajini Bavarskoj, bila je okupirana oko nedelju dana, sve dok Katolička crkva nije pozvala migrante da se privremeno smeste u parohijskom domu Sankt Emeram. Međutim, mnogi od njih ne žele da napuste zgradu, svega 15 Roma je udovoljilo zahtevu Regensburške biskupije. Rešenje situacije nije na vidiku, iako je u okruženju raspoređeno nekoliko policijskih vozila.
Prošle nedelje se gotovo svakodnevno sastajao krizni štab sastavljen od predstavnika crkve, policije i službi bezbednosti, ali rešenje nije nađeno.
Razlog je, navodi nemački “Velt”, delimično i u tome što vlasti strahuju da bi migrantima nešto moglo da se dogodi. Oni su, naime, već pokušali da izvrše pritisak višednevnim štrajkom glađu. Predstavnici crkve navode da su neki migranti u parohijskom domu najavili da će se spaliti. Iza toga, zaključuje “Velt”, očigledno stoji određena namera: maloletna deca bez roditelja dospela bi pod brigu države.
Crkva je, u prvi mah, nameravala da podnese krivičnu prijavu zbog narušavanja mira i izdejstvuje odlazak migranata. Predstavnici policije su, međutim, na sastancima kriznog štaba jasno stavili do znanja da im je za to potrebna procena policijske uprave. Ona je, međutim, odbila da isprazni dom pre nego što se konsultuje s Ministarstvom unutrašnjih poslova, koje je, sa svoje strane, insistiralo na tome da Zdravstvena služba u Regensburgu ispita kako bi se izbacivanje migranata odrazilo na njihovo zdravlje. Prema procenama ovlašćenog lekara, postojala bi opasnost od samoubistava.
Policija je, između ostalog, odbila da deluje i zbog toga što bi morala da angažuje oko 50 ljudi, što će navodno učiniti samo ukoliko grad Regensburg proglasi da je javna bezbednost ugrožena. Ni Katolička crkva, koja je prvobitno htela da podnese krivičnu prijavu, više nije zainteresovana da izbaci migrante, strahujući od fotografija očajnih roditelja i dece.
Inače, kvota odobrenih zahteva za azil ljudi sa Zapadnog Balkana, znatno je niža od tri odsto. Prema tome, malo je verovatno da će “okupatori” iz Regensburga izdejstvovati pravo na ostanak. U prvoj polovini 2016. zahtev za azil podnelo je 21.320 ljudi sa Zapadnog Balkana: Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Srbije i sa Kosova, a 39 odsto tražilaca azila su bili Romi.
(Welt.de)
