MOSKVA - Uticajni ruski list Komersant objavio je juče analizu u kojoj je naveo da će zasad neuspeli sudski granični spor između Hrvatske i Slovenije o tome kome će pripasti Piranski zaliv stopirati ostale zemlje na Balkanu da uđu u Evropsku uniju i NATO.
List podseća da je afera kojom je dokazano da su slovenački predstavnici u Arbitražnom sudu u Hagu nelegalno lobirali kod arbitara da o Piranu odluče u njihovu korist otvorila niz pitanja - i dalje bolnih tačaka među državama u našem regionu.- Afera „Pirangejt“ dovela je do toga da je, uprkos upozorenjima Evropske komisije, Hrvatska ipak odlučila da izađe iz arbitražne komisije o morskom razgraničenju sa Slovenijom. Ta odluka može imati negativne i dugoročne posledice po ceo Balkan - naveo je Komersant i podsetio da je Zagreb rešio teritorijalni spor samo s Budimpeštom.- Sa ostalim susedima pregovori se nastavljaju. Sa Srbijom Hrvatska rešava problem s granicom na Dunavu, s Bosnom na Uni, a Crnom Gorom na Prevlaci. Dok sve to ne bude rešeno, hrvatskim susedima će biti teško da računaju na ulazak u EU ili NATO i krivicu će prebaciti na Zagreb - ističe ruski list.
Naš analitičar Branko Radun ocenjuje da nesuglasice Hrvatske i Slovenije indirektno zaista mogu da ugroze integraciju ostalih zemalja u EU.- Možda bi neko mogao to pitanje da iskoristi kao argument da ne treba žuriti sa integracijom Balkana u EU, ali ipak evrointegracije nisu u direktnoj vezi sa odnosima Hrvatske i Slovenije. To pitanje jeste dovelo do jačih tenzija u regionu, pa bi neko iz EU mogao da kaže: „Polako sa evrointegracijama, jer, evo, Balkan samo komplikuje stvari“ - objašnjava Radun.Podsetimo, aferu „Piran“ razotkrio je Kurir kada je 22. jula obelodanio dokaze da su slovenački predstavnici pri sudu u Hagu Jernej Sekolec i Simona Drenik nedozvoljeno lobirali za njihovu stranu.To su potvrdili i transkripti njihovih tajnih razgovora, do kojih je najpre došao srpski Njuzvik, a zatim i hrvatski Večernji list. Nakon toga Hrvatska je istupila iz arbitraže, što je izazvalo neviđeni potres u regionu, ali i otvorilo pitanja drugih graničnih sporova koji nisu rešeni među nekadašnjim članicama Jugoslavije.
Slovenački stručnjaci o špijunažiNISU BILI NI SVESNI DA IH PRISLUŠKUJUSlovenački stručnjak za informatičku sigurnost Matej Kovačić rekao je da mu je čudno da obaveštajne strukture njegove zemlje nisu zaštitile bivšeg slovenačkog sudiju u arbitraži Jerneja Sekoleca i službenicu Ministarstva spoljnih poslova Simonu Drenik od mogućeg prisluškivanja.- Iznenađen sam da oni koji su bili upleteni u arbitražni postupak nisu bili svesni da ih možda prisluškuju - rekao je Kovačić.
Teškoće za SrbijuJOKSIMOVIĆEVA: PITANJE GRANICA JE OSETLJIVO I TEŠKOAleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, kaže da je spor Hrvatske i Slovenije pokazao koliko je pitanje granica osetljivo i teško rešivo.- Slovenija je u pretpristupnom procesu pokazala prema Hrvatskoj jednu vrstu zahtevnosti jer je kao punopravna članica EU bila u poziciji da diktira uslove. To bi Hrvatska mogla da učini u odnosu na Srbiju, ali i neke druge države - kaže ona.
