Zato Bilt, u autorskom tekstu za internet izdanje Project Syndivate, prelaže da se ubrza proces proširenja i prijema novih članica, te da se program "istočnog parterstva" EU, zameni s "balkanskim partnerstvom" koje će u konačnici dovesti do pristupanja ovih država Uniji.
Autor je svestan da za to treba vremena, ali ističe da se mora početi raditi odmah.
Za početak, EU može početi posredovati u rešavanju preostalih manjih pitanja međudržavnih granica.
" Istovremeno s ubrzanjem procesa evropskih integracija, kako bi se rešio sve opasiji rizik konflikta na Balakanu, EU treba da demonstrira da poseduje i volju i metode tako što će u region poslati svoje borbene grupe da izvode vojne vežbe. To bi poslalo moćnu poruku da njene vojne snage nisu tigar od papira, te da, osim reči, ima još potencijala koje može da upotrebi", naveo je Bilt, prenosi sarajevski Dnevni avaz.
Bilt kaže da je njegova zabrinutost za Balkan počela kada je tokom prošlogodišnjeg privatnog boravka u BiH mnogo puta pitan da li će ponovo biti rata.
Ističe, da se ratovi, poput onih pre 27 godina na Balkanu neće ponoviti.
" Situacija danas bitno je drugačija nego šo je bila tada. Ali, već smo puno puta u istoriji imali priliku da vidimo kako pojedinac može zametnutiti požar koji će biti teško obuzdati. Nekada davno u Sarajevu je Gavrilo Princip pokrenuo svetski rat kada je ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda. Polako ali sigurno danas region postaje zapaljiv, a ovog puta iskra bi mogla planuti u Skoplju", upozorio je Bilt.
On navodi i da su se lideri Evropske unije iznenada probudili s novim realnostima na Balkanu. Na samitu održanom početkom ovog meseca oni su, navodi dalje, istakli potrebu pojačanog angažmana Unije na Balkanu, ali i potisnuti Rusiju iz tog regiona.
Bildt dodaje i da je od propasti Otomanskog carstva, Balkan izvor nestabilnosti. Mešovit u verskom, nacionalnom, kulturološkom smislu, koncept stvaranja nacionalnih država doveo je do stalnih nestabilnosti u kojima ratovi i teški zločini, nisu retkost.
" Nastanak sedam novih, često međusobno antagonizovanih država, jasno je stavio do znanja da će stabilnost regiona zavisiti od novog okvira. Ovog puta on se zove EU. Zahvaljujući vlastitim iskustvima na smirivanju i ješavanju dugogodišnjih nacionalnih sukoba u drugim delovima Evrope, Unija je dobila zadata da poveže Balkan i suzbije nacionalna sukobljavanja", naveo je.
Podseća da je samitu u Solunu 2003. dato je obećanje o pristupanju svih balkanskih država EU. Kako je bilo važno da se takvo obećanje da, tako je sada teško da se ono održi. Čim su se balkanski problemi umirili, lideri Unije pretpostavili su da osigurali mir. Njihovo rutinsko pristupanje Balkanu u suštini je dovelo samo do očuvanja status quoa.
Nakon što je Žan Klod Junker 2014. godine izabran za predsednika Evropske komisije, dao je i izjavu da za vreme njegovog mandata neće biti novih proširenja. "Status quo je potvrđen! Njegova izjava je tehnički bila sasvim ispravna. Ali je politički bila katastrofalna! Kako je svetlo koje je motivisalo i donosilo reforme, ugašeno, nacionalizam je, kako se i očekivalo, počeo da raste. EU je, umeđuvremenu, postala fiksirana svojim problemima, poput finansijske i dužničke krize država članica Unije", piše dalje Bilt.
Navodeći svoja iskustva kroz funkcije koje je imao u vezi s balkanskim državama, autor ističe da je "jedini put napred u tome da Evropa pokaže svoju moć".
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
