U istraživanju su upoređene terorističke mreže u Evropi povezane sa Al Kaidom, početkom 21. veka, u vreme kada je počela invazija na Avganistan predvođena NATO-om - i aktuelne mreže povezane sa Islamskom državom, koje su odgovorne za nedavne napade u Parizu i Briselu, izveštava iz Londona novinar Glasa Amerike Henri Ridžvel, dodajući da studija poziva na bolje praćenje potencijalnih regruta, kako bi se sprečilo da ih osuđivani teroristi radikalizuju.
Autori studije kažu da su se stalno ponavljala ista imena. Jedni te isti pojedinci, koji su najpre osuđivani kao aktivisti Al Kaide, praktično su obučavali i negovali one koji su posle bili umešani u napade u Parizu i Briselu, kaže Rupert Saton iz "Društva Henri Džekson".
Među tim pojedincima i Abdelhamid Abaud, glavni koordinator napada u Parizu u novembru prošle godine, i Nadžim Lakraui, koji je detonirao bombu u samoubilačkom napadu na briselskom aerodormu u martu ove godine. Oni su bili povezani sa nekoliko pojedinaca, koji su prethodno osuđeni zbog učešća u operacijama Al Kaide, ali i sa sveštenikom po imenu Kalid Zerkani, koji je praktično kao otac velikom broju tih pojedinaca. Čak je bio poznat po nadimku Papa Noel, navodi Saton.
Mnogi od starijih pripadnika nekadašnjih mreža Al Kaide odlazili su u Avganistan da se bore tokom prošle decenije, a kako je sirijski građanski rat postajao mesto okupljanja za džihadističke borce, tako su prenosili svoje znanje evropskim terorističkim ćelijama u začetku. Pružali su im ekspertizu kada je reč o pravljenju bombi ili formiranju mreža, ali i davali savete o tome kako da putuju u ratne zone radi obuke, kako da steknu iskustvo u borbi i kako da koriste konfliktne zone kao oblasti u kojima možeš da razviješ svoje ideje i osmisliš napade, tvrdi Saton.
Autori izveštaja navode da je iskustvo u borbi ključno, s obzirom na to da su najozbiljnije terorističke napade u Evropi, povezane s Islamskom državom, planirali evropski državljani, koji su se vraćali s prvih linija fronta u Siriji. Međutim, pojedinci su često teško uočljivi za obaveštajne službe. Često ti pojedinci možda nisu ni došli u kontakt s vlastima u prošlosti, tako da, ukoliko ima direktnih veza između dve mreže, pojedinci koje ti veterani regrutuju možda su imali posla s policijom samo preko manjih krivičnih dela, objašnjava Saton.
Autori studije takođe ističu da pomenuta povezanost pokazuje da je neophodno unaprediti napore da se spreči radikalizacija u zatvorima, ali i da je potrebno osmisliti bolje načine kako bi se sprečilo da prestupnici budu uvučeni u terorističke aktivnosti.
