ANKARA - Dramatična situacija na Bliskom istoku dodatno se zakomplikovala pre tri dana, kad je Turska s predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom na čelu otpočela žestoke vazdušne udare na položaje ekstremista Islamske države (IS), ali i pripadnike Radničke partije Kurdistana (PKK).Pojedini analitičari i mediji već uveliko ističu da je u tim obračunima cilj zvanične Ankare u stvari da se obračuna s Kurdima, a ne sa IS. S tim u vezi, Erdogan je juče poistovetio pripadnike te nacije s teroristima i poručio da se neće zaustaviti dok se ne obračuna s njima. To je rekao uprkos apelima pojedinih članica NATO da se ne bori s Kurdima i ponovo pokrene postupak uspostavljanja mirovnog sporazuma, koji je prekinut krajem prošle nedelje.
Suprotstavljeni"Odstupanje u našoj borbi protiv terorizma ne dolazi u obzir. To je proces koji će biti nastavljen sa istom odlučnošću", poručio je Erdogan govoreći o Kurdima, narodu koji je dosad predstavljao najjači stožer odbrane protiv ekstremista Islamske države.Podsetimo, oni su uspeli da zaustave napredovanje pripadnika te organizacije van granica Sirije, odbranili su grad Kobane i u nekoliko bitaka u poslednje vreme uspeli da ih potisnu ka unutrašnjosti zemlje.
I pored stava pojedinih članica NATO, na jučerašnjoj vanrednoj sednici Alijanse generalni sekretar te organizacije Jens Stoltenberg rekao je da savez u potpunosti podržava akcije Turske, kao zemlje koja raspolaže drugom najjačom armijom u okvirima NATO."NATO vrlo pažljivo prati razvoj događaja i snažno se solidariše s našom saveznicom Turskom. Terorizam predstavlja direktnu pretnju bezbednosti država NATO i međunarodnoj stabilnosti i prosperitetu. To je globalna pretnja koja ne poznaje granice, nacionalnost ni veru - izazov protiv koga međunarodna zajednica mora da se bori i rešava ga zajedno", kazao je Stoltenberg na otvaranju hitnog sastanka svih 28 država-članica Alijanse, koji je tražila Turska.
Odgovor na masakrInače, Turska je otpočela udare na položaje IS, ali i PKK i Kurde u Siriji nakon što je pre dve nedelje državljanin Turske, koji se inače vratio s ratišta u Siriji, izveo bombaški napad na turski, ali pretežno kurdski grad Suruč. Tada je stradalo 32 ljudi. Besni Kurdi optužili su tada Tursku da sarađuje sa Ialamskom državom (IS) i da je kriva za krvoproliće. U njemu je stradalo najviše kurdske omladine. Takav stav PKK dao je Redžepu Takipu Erdoganu vetar u leđa da se obračuna i s džihadistima, ali i sa kurdskim pobunjenicima PKK, organizacijom koju je inače još mnogo godina ranije proglasila terorističkom organizacijom.
London upozoravaBRITANSKI TURISTI META NAPADA IS U TURSKOJBritanija je upozorila svoje turiste koji putuju u Tursku da u toj zemlji koriste što manje vozila gradskog prevoza i vozove jer bi tako mogli da budu meta napada ekstremista Islamske države. Vlada u Londonu smatra da je napadima Turske na položaje IS u Siriji Ankara okrenula tu ekstremističku organizaciju protiv sebe.
KURDI NAJMNOGOLJUDNIJI NAROD BEZ DRŽAVEIma ih između 20 i 30 miliona, što ih čini najmnogoljudnijim narodom koji nema svoju državuŽive većinom na teritoriji Iraka, Sirije, Irana i TurskeUglavnom su sunitski muslimani, ali zastupljene su i druge religijeOko 300.000 Kurda u Turskoj nema pravo da koristi svoj jezik, niti promoviše svoju kulturuNakon Prvog svetskog rata, Kurdi su počeli aktivnije da se bore za samostalnostKemal Ataturk je to sprečio, pa su uz pomoć Britanije uspostavili takozvanu Republiku AraratOna nije potrajala, kao ni kasnija Republika Mahabad, osnovana uz pomoć SSSRRadnička partija Kurdistana u Turskoj proglašena je militantnom jer se decenijama borila za prava u toj zemlji
