Ho Feng Šan nikada nije spominjao svoj herojski čin, čak ni svojoj supruzi ni deci. Naime, od 1938. do 1940. godine, Ho, tada konzul kineske vlade u Beču, spasio je hilajde Jevreja od holokausta, piše CNN.
Kada su Jevreji u očaju tražili vize kako bi pobegli od nacizma, Ho je izdao na hiljade viza - u suprotnosti s onim što su mu rekli nadređeni. Verovatno nikada neće biti poznat tačan broj spašenih života, ali ako je suditi po broju viza, pretpostavlja se da je spasio na hiljade.
Spasio više od 5.000 Jevreja
Hoa često zovu "kineski Šindler" prema industrijalcu Oskaru Šindlera koji je spasio 1.200 Jevreja tako što ih je zapošljavao u svojoj fabrici u Poljskoj.
"Veruje se da je Ho spasio više od 5.000 života. On je verovatno prvi diplomata koji je preduzeo neke akcije da se spasu Jevreji", kaže Ksu Ksin, profesor i vodeći stručnjak za jevrejske studije na fakultetu Nanjing dodajući da su se Vlade bojale da izdaju Jevrejima vize jer nisu želeli da naljute naciste.
Kada su konfiskovali prostorije u kojima se nalazila ambasada jer je prostor bio u vlasništvu Jevreja, Ho je otvorio kancelariju u drugoj zgradi plaćajući najam iz svog džepa i nastavio da izdaje vize.
"To je bilo u skladu s njegovim karakterom", rekla je Manli Ho, njegova ćerkaa.
Vize koje je Ho davao bile su za Šangaj, otvorenu luku bez kontrole imigranata, koju je tada bila okupirala japanska vojska. Kao rezultat toga, svi su tamo mogli da uđu bez vize. Za Jevreje je problem bio izaći iz Austrije i zato im je Ho izdavao dokument kojim bi, kada bi stigli u Šangaj, putovali dalje u neku drugu državu, mahom u SAD, Palestinu i Filipine.
U jevrejskoj zajednici vrlo brzo se pročula vest o Šangaju. Među onima koji su dobili tu vizu, bio je i 17-godišnji Erik Goldstaub i 20 ostalih članova njegove porodice. Čim su nacisti ušli u Austriju, on je počeo da kuca na vrata različitih ambasada tražeći vizu. Međutim tek posle 50 ambasada dobio je traženi list papira. Bila je to viza za Šangaj.
"Donesite nam pasoše i izdaćemo vam vize''
Kakvo me iznenađenje me je dočekalo. Ljubazan prijem, prijateljski osmeh i rečenica: Donesite nam vaše pasoše i izdaćemo vam vize za svoju zemlju", napisao je Goldstaub u svojim memoarima. Umro je u 91 godini, 2012. u Torontu.
"Ako pogledate samo naše porodično stablo, bez dr Hoa, mnogi životi danas ne bi postojali", rekao jedan od Goldstaubovih potomaka.
Šangaj je bio Noina Arka i tamo je bilo 25.000 izbeglica Jevreja koji su bežali pred nacistima. 1943. japanski okupatori ogradili su jedno područje poznato pod nazivom Jevrejski geto i naterali Jevreje da se tamo presele. Život je na tom prostoru bio težak, opisali su istoričari. Mnogo je ljudi živelo na malom prostoru u nesanitarnim uslovima pa im je pretilo proterivanje.
Geto pretvorili u uspešan gradić
Uprkos tome, Jevreji su uspeli da pokrenu svoje poslove i napreduju kao zajednica. Ubrzo je geto počeo da izgleda poput tipičnog austrijskog gradića, jer je imao kafiće, prodavnice, noćne klubove. Osnovana je pozorišna grupa i orkestar, sportski timovi... Čak su izdali i pojedine časopise.
Ho je odrastao u Kini, u siromašnoj porodici bez oca. Budući da je retko govorio o događajima u Beču, široj javnosti nije bilo poznato kako je spašavao Jevreje. Njegova priča je slučajno otkrivena, kada je njegova ćerka napisala posmrtnicu u kojoj je spomenula i kako se suprotstavljao Gestapu koji ga je imao na nišanu dok je spašavao svoje prijatelje Jevreje. To je bila jedina ratna priča koju joj je ispričao. Pročitavši posmrtnicu objavljenu u novinama, nazvali su je iz Jevrejskog muzeja u Šangaju pa je tako i ona kao i šira javnost saznala humanu ulogu Hoa u Beču.
