BERLIN - Ekumenskom božjom službom i brojnim svečanostima u Frankfurtu, gde je šef države Joahim Gauk u prisustvu političke elite i gostiju, uporedio izazove ujedinjenje sa aktuelnom izbegličkom krizom, Nemačka je obeležila četvrt veka života u zajedništvu.
Gauk je izbegličku krizu u Nemačkoj ocenio kao jedan "Herkules-zadatak" za više generacija i pohvalio hrabrost i samopouzdanje Nemaca od pre 25 godine, koje je vodilo, kako je rekao, mirnoj revoluciji u DDR.
"Unutrašnje jedinstvo nastaje tamo, gde ga mi istinski želimo i gde se mi potpuno svesno za to brinemo", rekao je Gauk i dodao da unutrašnje jedinstvo živi od toga da se ne prekida razgovor na temu šta Nemce povezuje i šta bi ih trebalo vezati.
Gauk je u svom govoru na svečanosti kojoj je prisustvovala politička i državna elita sa kancelarom Angelom Merkel i oko 1 500 gostiju, povukao paralelu između ujedinjenja Nemačke od pre 25 godina i aktuelnog prihvata stotine hiljada izbeglica i ocenio da bi izbeglička kriza mogala doneti više teškoća, nego nekada ujedinjenje.
"Unutrašnje jedinstvo Nemačke može rasti pre svega, zato što mi nas shvatamo tako da pripadamo jedni drugima i zato što mi želimo da živimo uz poštovanje političkih vrednosti", rekao je Gauk i, podsećajući na Vilija Branta koji je 1990. godine rekao da treba da zajedno raste ono što pripada jedno drugom. Sada treba da raste zajedno ono što ne pripada jedno drugom, kaže Gauk.
25 years of German unity http://t.co/gdE2qOhXvm #reunification #DeutscheEinheit https://t.co/MRcRgZRXzD
— European Commission (@EU_Commission) October 3, 2015
"Kao 1990. godine očekuje nas izazov kojim će se generacije baviti, i onda nije postojao istorijski uzor na koji se Nemačka mogla orijentisati", rekao je Gauk na centralnom skupu gde su demonstrirali i levica, koja je tražila da sve izbeglice dobiju pravo na ostanak, ali i pripadnici "Pegide", koja se tome protivi.
Centralna ceremonija obeležavanja Dana nemačkog ujedinjenja se, po protokolu, održava u pokrajini koja daje predsednika Bundesrata, gornjeg doma parlamenta, gde je zastupljeno 16 nemačkih federalnih jedinica - ovaj put je to Hesen, gde je u Frankfurtu već juče počela narodna zabava i proslava "srebrnog jubileja" i gde je podignuto oko 200 šatora i planirano 300 različitih događa, skupova i izložbi.
Nemci su, posle četvrt veka života u zajedništvu, ponosni na svoju zemlju, pokazuje statistika. Prema aktuelnoj anketi magazina "Štern" pred Dan ujedinjenja, čak 80 odsto Nemaca je reklo da je ponosno na svoju zemlju, a povodom činjenice da na čelu zemlje stoje dvoje istočnih Nemaca, kancelar Angela Merkel i šef države Gauk, ogromna većina njih, 83 odsto, reklo da poreklo ne igra ulogu.
U brojnim pričama u medijima o životu običnih ljudi kojima je ujedinjenje donelo boljitak i fazama od euforije, preko obnove istoka, do otrežnjenja i realnosti zajedništva, posebno se ukazuje na procene nemačkih ekonomista, koji povlače pozitivni bilans u četvrt veka zajedništva.
Ekonomisti kažu da su, posle pada Berlinskog zida, životni standard i privredni razvoj bivšeg DDR toliko uznapredovali da se može govoriti o "drugom privrednom čudu" i tvrde da je gigantski preobražaj bankrotirane planske privrede nekadašnjeg DDR u jednu konkurentnu, socijalnu tržišnu privredu impresivna priča o uspehu.
U Nemačkoj, gde izbeglice i izbeglička kriza dominaniraju među političkim temama, u podsećanjima na vreme pre četvrt veka, kaže se da, ipak, sve razlike nisu "ispeglane" i da braća sa zapada i dalje pomažu one sa istoka, iako, to mnogim Nemcima ne sviđa. Nemačka četvrt veka zajedništva obeležava kao vodeća privredna zemlja Evropske unije (EU), koja bez obzira na izbegličku, dužničku, evro- i ostale krize i dalje može da bude primer zemlje blagostanja, na šta su Nemci veoma ponosni.
Nemačka je od ujedinjenja do danas postala centar moći i odlučivanja EU, zemlja u kojoj mnogi građani, čak i oni iz EU traže i nalaze "uhlebljenje", zemlja u kojoj mnogi strani studenti, uz socijalno podnošljive cene studija, dobijaju svoje mesto, u kojoj se jedan Nemac, turskog porekla nalazi na čelu jedne nemačke partije, u čijem Bundestagu sedi i jedan Afrikanac, zemlja u kojoj je jedno siroče iz Vijetnama bilo nemački vicekancelar- zemlja jednakih šansi za sve.
Osim "ružičaste strane", postoji, međutim i druga strana "medalje" koja kaže da se izbeglice i njihovi domovi svakodnevno napadaju, da se u Nemačkoj vode i nečuveni procesi protiv neonacista, glasa za neonaciste i desničare ili da se zemlji prebacuje za tužnu sudbinu neintegrisanih stranaca.
Nemačka danas predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR kod mnogih izazivaju bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu na prohujalu sigurnost radnog mesta u državnim službama, vožnju "trabantima" i - banane, kao najveći luksuz nekadašnje DDR.
Kada je reč o prazniku ujedinjenja, mediji svih ovih godina pišu da je narodu više ostao u sećanju 9. novembar 1989. godine kada je pao Berlinski zid, kao kraj DDR i konflikata istoka i iapada i dan koji simbolizuje prilog običnih ljudi istorijskim promenama, od oficjelnog, parlamentarnog proglašnja ujednjenja, koje se dogodilo 3. oktobra 1990. godine.
