SKOPLJE - Iz Brisela ne prestaju ucene zemalja preko kojih treba da prođe gasovod "Južni tok” kojim bi gas iz Rusije po dnu Crnog mora i Bugarske trebalo da dopremi taj energent od južne i istočne do centralne Evrope (Austrije).
Poslednja u nizu oštrih nota stigla je Makedoniji koja bi gradnjom ovog rusko-evropskog gasovoda mogla da dovede u pitanje punopravno članstvo u EU, ukoliko ga ne bude gradila u skladu s evropskim zakonodavstvom. Upravo je to pre tri dana u Briselu, izjavio Janez Kopač, novi šef Energetske zajednice, dodajući da će "Makedonija morati da se povuče iz ’Južnog toka’, ili pregovora ako želi da postane punopravna članica EU”. Kopač, međutim, nije objasnio kakva je sudbina zemalja koje su odavno članice EU, a koje su shvatajući značaj gradnje "Južnog toka” dogovorile s Rusima gradnju. Da neće da ih isključe iz EU? Ovakva njegova izjava je tim pre nelogičnija ako se zna da u gradnji "Južnog toka”, ruski "Gasprom” ima jednu, a Nemačka, Italija, Francuska drugu polovinu udela u tom poslu.Ova upozorenja Evropske energetske zajednice Makedoniji dolaze posle sličnih kritika Bosni i Srbiji, ali i činjenice da je Bugarska još u julu pod pritiskom Evropske komisije morala da obustavi radove na gradnji tog gasovoda. Kako prenosi "EU obzerver”, Srbiji je poručeno "da je trebalo da joj bude jasno od samog početka da ne može da pristupi EU bez dovođenja sporazuma o gradnji ’Južnog toka’ u sklad sa zakonodavstvom EU”. Dodaje se da dogovor Skoplja sa Moskvom "nije u skladu” sa zakonom EU, te da se Makedonija kao potpisnica ugovora o Energetskoj zajednici pravno obavezala da će primenjivati ova pravila. Interesantno je da je Kopačevo upozorenje Makedoniji stiglo istog dana pošto su se u Skoplju sastali viši izvršni direktor "Gasproma” i makedonski zvaničnici za energetiku i pošto su obe strane izrazile uverenje da će se u gradnji ovog gasovoda ići napred, kao što je i planirano. Inače, kako prenosi "EU obzerver”, Evropska komisija je 30. septembra poslala formalno pismo Makedoniji upozoravajući je da "Južni tok”, kao i svaki drugi veliki infrastrukturni projekat u Evropi, može da se razvija i posluje, ali samo u skladu sa zakonima EU. Gradnja gasovoda, koja je u sukobu sa zakonom EU, ugrozila bi funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, navodi se u ovom pismu. Slučajno ili ne, ali Kopačeva "packa” Balkanu poklapa se i s činjenicom da "Gasprom” napreduje sa izgradnjom pomorskog dela gasovoda uprkos sporu s EU. Lideri EU su se na istom samitu u Briselu složili da prioritet treba dati "Južnom koridoru” (iz kaspijskog basena srednje Azije gas stizao preko Turske, Grčke i Albanije u Italiju i dalje u zemlje EU) koji je od zajedničkog interesa za sve potrošače i koji će obezbediti različite pravce snabdevanja plavim gorivom. Potenciranje gradnje "Južnog koridora” za gas nije ništa drugo nego još jedan pokušaj Evrope da smanji zavisnost od ruskog gasa, baš kao što je to bio pokušaj sa "Nabukom”, američkim projektom gasovoda koji je propao i pre nego što se našao za stolom, jer Amerika nije mogla da obezbedi dovoljno gasa za ovaj projekat. "Južnim koridorom”, konkurentu "Južnog toka”, trebalo bi da se doprema gas iz Kaspijskog mora u Evropu, zaobilazeći Rusiju. Jasno je da uvođenje Azerbejdžana, uz čiju se obalu Kaspijskog mora nalazi najveće nalazište gasa, Šah de Niz, na evropsko tržište, nije ništa drugo nego deo geopolitičke odluke. Bilo kako bilo u EU smatraju da u cilju svoje energetske bezbednosti treba izgraditi (mrežu gasovoda) "Južni koridor”, jer gasovod "Južni tok” ne može biti izgrađen sve dok se ne usaglasi s propisima EU, odnosno dok "Gasprom” ne odustane od toga da istovremeno bude i vlasnik cevi i gasa.
